Obična laž, za obične je ljude...

Za "laž godine", proglašeno je Vučićevo: "Hoćete izbore – dobićete ih kad god hoćete!". Da je laž lako je utvrditi, a da li je baš "godine", nije tako. 

Konkurencija je žestoka, možda je prevagnulo to što pripada njemu, ipak Predsedniku? I mnoge je usrećio izbor, ne može on toliko da laže, koliko mi možemo da primetimo. Tako da ne primećuju sitnicu: kako njega nije, ni najmanje unesrećio! Gonjen manijom veličine, verovatno je primetio samo ono do čega mu je stalo. Da se o njemu stalno priča, i da je i ovde, prvi... 

Imaocu kulta ličnosti, ne sleduje ponašanje obične ličnosti. A Vučić kult i te kako ima, ne što se u sve meša nego što mu se obraća za sve i svašta! A tim sa njegovoj izgradnji, nije bilo naročitog ometanja. Naprotiv, svaka liderska partija na čelu ima ličnost sa manje ili više kulta! Vučić jeste "krenuo" proširivanjem predsedničkih nadležnosti, ali sećamo li se kako je Mirko Cvetković kao predsednik Vlade, važio za Tadićev "fikus"? 

Ako se okrenemo njegovim sledbenicima, ali i onima koji "samo gledaju svoja posla", ovo potvrđuje nalaz psihologa Milgrama: autoritet sebi može dozvoliti, i da bude glup! Zašto ne bi mogao obećavati, i što ne namerava ispuniti? A i da ne zna kako Beograd već ima ulicu Aleksandra Ujedinitelja, ubijenog u Marselju, a ne Parizu, koji je na tragični put isplovio iz Zelenike a ne Dubrovnika, kako se zvao taj brod... 

Za oba slučaja, narodski: "Pa šta? Može mu se!". Nisu li hiljade i hiljade na ulice izvela "deca", a ne "odrasli", anonimni studenti i srednjoškolci, a ne imena koja se svakodnevno pojavljuju u skupštinama pa i nekim prilično praćenim medijima? Ako su u njegovim rukama i nož i pogača, što ne bi bili znanje i moral? 

Laž jeste za moralnu osudu, ali ovo je politika! A često sa uvažavanjem pominjani Đinđić, lepo je rekao: "Koga zanima moral, neka ide u crkvu..." Usto se smatra, sa pravom, da šef države raspolaže saznanjima koja ga sprečavaju da ispuni ono što je obećao! "Zna Baja, šta radi!", govorilo se za Pašićeve nerazumljive poteze. I eno njemu, uzgred radikalu, spomenik usred Beograda! Pomenuto nepoznavanje pomenutog, nije važno u poređenju sa poznavanjem nepomenutog. Ne baš diskretno pokazivanog, recimo saopštavanjem o kontaktima sa šefovima stranih država, pa i "sitnijima", ali nadležnim za vrlo krupne stvari poput NIS-a.  

I što je najvažnije: ko kaže da je njegovim sledbenicima i onima koji "samo gledaju svoja posla" (ali uredno glasaju), stalo do istine više nego od "vrapca u ruci"? Da im je životna orijentacija, "teorijska"?