Pa šta, ako je laž! Radi kakvog je cilja?

Mnogo manje bi bilo bar čuđenja, ako ne i uzajamnog nepodnošenja, kada bi shodno onom da ni svi prsti na ruci nisu isti, prihvatali da ni svi ljudi nisu isti. I da ne samo drugi nego svi ostali, ne moraju i ne mogu ceniti, ono što cenim ja. Tako da nemam prava da drugima namećem moje ocene, kao što ga  nemaju ni oni da ih nameću meni! 

Uostalom, lako je videti da se ljudi jako razlikuju po mnogo čemu, pa i vrednosti koja im je u žiži interesovanja tokom života, odnosno po životnoj orijentaciji. U teorijskoj to je istina, u praktičnoj (ekonomskoj) korist, u političkoj moć, estetskoj umetnički lepo, socijalnoj dobrobit bližnjih, i religioznoj sveto... 

Ali umesto priznavanja te razlike često se "skromno" misli, da je svačije "ja" kao svoje. Ako nije, s njim(a) "nešto nije u redu".  Zato pogledajmo poznatu ocenu "Cilj opravdava sredstva!". (Prećutno joj prethodi "Cilj zahteva sredstva!". Znači "svakakva", pa neka zahtevaju opravdanje). Uz pomoć poznatih i efektnih izjava, dovoljna je za predstavljanje i razlikovanje životnih orijentacija. Zavisno od toga kako koja shvata ovaj cilj, shodno vrednosti koja joj je u žiži interesovanja... 

Verovatno nema spora da je cilj uvek "korisno", ali razmislimo kako ono izgleda od orijentacije do orijentacije! Ili česta zamena, "Nije lepo, ali je korisno!". S tim da "nije lepo" (u drugoj reči "e" se izgovara kratko!), zamenjuje "nije istinito", pa i "nije pošteno". Tako da "korisno" nije vredno samo praktično (materijalno) u odgovarajućoj životnoj orijentaciji (efektnije je ono "Vreme je novac!"), nego i politički. 

Njen moto može biti "Mora vam biti drago da svoje ruke utisnete na generacije, kao na vosak!", a "radikalna promena" ka napred ili ka nazad, "ostvarenje" ovog ili onog jako vrednog, često je samo pokriće... Kada je korisno religiozno, takođe ima poseban izgled. (Odavno se priznaje i ceni "posvećena laž", mada je načelni moto "Čovek je čoveku, svetinja!". Kada se radi o vrednovanju ovozemaljskog, inače niže vrednosti od nadzemaljskog odnosno Boga). Ali nije vredno u socijalnoj koja visoko vrednuje moralno, za koju "Stvari imaju vrednost, a čovek dostojanstvo!". 

Za uzajamni odnos ovih shvatanja i uobičajenu dominaciju neke nad ostalima, pomenućemo karakteristično i sa nizom posledica. Umesto stalno propagiranog i slavljenog "Znanje je sila, znanje je moć!", svojstvenog teorijskoj orijentaciji, prisutno je obrnuto. "Moć je, znanje!", istinito je ono što istinitim smatra  moćnik...

U svakom slučaju, bez obraćanja pažnje na životnu orijentaciju "druge strane" (pojedinca ili "referentne grupe"), obraćanje istoj biće "mlaćenje prazne slame". Pogotovu ako se nečijoj političkoj pristupa sa pozicija svoje teorijske, i prigovara njenom korišćenju neistina.