Treba li biti sitna duša, da je priznaju sitne duše?
Prerana smrt Duška Vujoševića, obelodanila je slabije vidljivo, a stalno prisutno. Činjenicu da "sitne duše", takvima ostaju i čak jačaju, kad mogu da pokažu nekakvu "nadmoć" prema "velikim dušama!" I kontriraju onima, koji ih uvažavaju...
Opraštanja od Duška pre utakmice, na komemoraciji i sahrani bila su veliki činovi, kakve i zaslužuje veliki trener i velika duša! I prilog dragocenom oporavku, poštovanja pozitivnih veličina! Čudna "kvalifikacija", ali razmislimo: ko se sve i zašto, smatra veličinom? A zašto je Duško takva veličina, dovoljno je nabrajano, i preneto u medijima. Onima gde veličinu određuje još nešto pored prostora odnosno vremena koji dobije, a ovi shodno tome "čiji je" medij...
"Sitne duše" su ostale po strani, izgleda čak i bez izjave saučešća! Neka su Predsednik, Premijer i Predsednica, i bili zauzeti "državnim poslovima", neka je od njih dovoljno što nisu sprečili da Duško počiva u Aleji zaslužnih građana! Ali šta bi sa Aleksandrom Šapićem, nekadašnjim vrhunskim sportistom, a sada gradonačelnikom, baš zato što je bio takav sportista? Šta bi sa Zoranom Gajićem, ministrom sporta takođe što je bio takav sportista? Jeste prisustvovao, ali se nije oglasio Predsednik olimpijskog komiteta Dejan Tomašević, ne kao takav nego kao "nekadašnji košarkaš". Kao što je na sahrani bio Ivica Dačić, kao "političar" ne ministar...
Stalna, i gde treba i ne treba, podela na "mi" i "oni". Tako da gradonačelnik to nije za sve svoje građane, i ako se sahranjuju u Aleji zaslužnih građana! Ministar sporta to je za "naše" bivše i veoma verovatno sadašnje sportiste! Predsednik Olimpijskog komiteta ne praktikuje pravilo: Gens una sumus! (Jedan smo rod), zvanično kod šahista, ili Citius-altius-fortius-communiter! (Brže-više-jače-zajedno), kod svih olimpijaca...
Kao prokleta, podela je prisutna i u ovom trenutku, kada više nego tvrdi Rimljani, ne bi rekli: De mortuis, nihil nisi bene! (O mrtvom, ništa osim dobro). Iz prostog razloga što bi "osim dobro" kod Duška mogla biti samo nepripadnost vladajućoj političkoj opciji, i poneka kritička izjava na račun njene vlasti. Ali radi te nepripadnosti, nije mu ni upriličeno što je upriličeno, počev sa neviđeno emotivnim oproštajem poštovalaca pre utakmice! Uostalom, nije smetala ni "političarima" Dačiću i Ružiću, da budu na sahrani. Štaviše, možda mu je poslednja zasluga, što ih je nenamerno i za izvesno vreme pomirio...