Upoznajte zmije valjevskog kraja

Valjevci znaju da u našem kraju ima pet vrsta zmija, od kojih je samo poskok otrovan. Zmije su naši prirodni saveznici u borbi protiv glodara, posebno sada, u situaciji kada se očekuje povećan broj glodara nakon poplava. Ipak, mnogi bez razloga paniče, uglavnom zbog toga što su nedovoljno informisani. Zmije napadaju samo ukoliko osete da su ugrožene, zato ih ne treba dirati. Za građane je važno da razlikuju zmije valjevskog kraja.

Belouška (Foto: Đorđe Đoković)

Belouška dostiže dužinu do 120 centimetara. Ženke su uglavnom veće od mužjaka. Najčešće su maslinaste, smeđe ili sive boje, nekada i potpuno crne. Na prelazu između glave i tela jasno su uočljive dve svetle, skoro bele mrlje, zbog čega su i dobile naziv belouška. Glava ove zmije je okruglasta. Živi uglavnom pored vode, najčešće pored bara, močvara, jezera, mada ih ima i pored reka i potoka.

Ribarica (Foto: Đorđe Đoković)

Ribarica dostiže dužinu do 100 centimetara, a ženke su duže od mužjaka. Glava je trouglasta, jasno odvojena od tela. Boja tela je zelenkasta, maslinasta, a nekad skoro i braon boje sa tamnijim mrljama. Donja strana tela ribarice je crvenkasta ili žućkasta, posuta crnim mrljama. Takođe živi na vlažnim staništima, s tim što ova vrsta provodi više vremena u vodi.

Smukulja (Foto: Đorđe Đoković)

Smukulja ima kratko i tanko telo, dugačka je oko 60 centimetara. Glava je malo šira od tela, prema njušci špicasta. Na gornjoj strani glave uočljive su dve veće crne mrlje, koje se u linijama nastavljaju preko vrata. Na leđnoj strani manje crne mrlje formiraju dve crne linije, pruge, što često dovodi do zabune, pa ih mešaju sa otrovnicama. Trbušna strana tela smukulje je sivkasta, nekad beličasta. Naseljavaju uglavnom suva staništa, ima ih u šumarcima i na ivicama šuma.

Smuk (Foto: Đorđe Đoković)

Smuk je najveća zmija u našem kraju. Može dostići dužinu i do dva metra, a prosečna je 140 centimetara. Leđna strana tela je uglavnom sivkasta, smeđa ili maslinasta, nekad skoro crna sa sitnim belim tačkama na krljušti. Sa donje strane su žute ili beličaste boje. Glava smuka je velika, njuška balgo zaobljena. Naseljava uglavnom suvlja staništa obrasla vegetacijom, ima ga u listopadnim šumama, na obroncima šuma i u žbunju, a pošto je dobar penjač često se može naći i na drveću.

Poskoci, ženka i mužjak (Foto: Đorđe Đoković)

Poskok se lako prepoznaje po romboidnoj šari na leđima, trouglastoj glavi i rogu. Prosečna dužina poskoka je od 60 do 70 centimetara. Mužjaci su sivkaste, a ženke braon, nekada i riđe boje. Poskok živi na kamenjarima, može se sresti i u šumama, gustim obalama obraslim rastinjem i žbunjem. Ima ga u klisuri reke Gradac.

Da bi svojim sugrađanima pomogli da što više saznaju o zmijama koje žive na našem području, članovi biološke grupe Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda” su još 2008. godine objavili zanimljivu publikaciju “Zmije valjevskog kraja”, koja se može čitati i na njihovom sajtu.