Operska diva i zvezda mjuzikla Mirjana Nedeljković o "Fantomu", harmoniji scene i života, rodnom Valjevu

Operska pevačica Mirjana Nedeljković je umetnica čija karijera predstavlja redak most između sveta opere i mjuzikla. 

Rođena je u Valjevu, gde je stekla niže i srednje muzičko obrazovanje, diplomirala na Odseku za muzičku pedagogiju u Novom Sadu, a potom i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na završnoj godini doktorskih studija.

Njen operski put obeležen je značajnim ulogama prvog faha na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu (Leonora u Trubaduru, Adrijana Lekuvrer, Mikaela u Karmen), Madlenianuma (Pavla u Sutonu, Hana Glavari u Veseloj udovici) i Srpskog narodnog pozorišta (Grofica Almaviva u Figarovoj ženidbi).

Ipak, ono što je izdvaja i čini svojevrsnim kuriozitetom je njen trijumf u žanru mjuzikla: glavnom ženskom ulogom Kristin Dae u čuvenom mjuziklu "Fantom iz opere" na sceni Pozorišta na Terazijama, za koju je nagrađena Godišnjom nagradom Pozorišta.

Kao nosilac prestižne počasne nagrade "Biserka Cvejić" za zapažene scenske i koncertne aktivnosti, Mirjana Nedeljković je vokalni i dramski talenat koji neprestano istražuje granice muzičko-scenske umetnosti.

Razgovaram sa Mirjanom uoči dugo očekivanog povratka mjuzikla "Fantom iz opere" na scenu Pozorišta na Terazijama, nakon godinu i po dana pauze, ali i o njenom viđenju uloge umetnosti, porodice i njenog rodnog Valjeva.

Razgovarale smo tokom neočekivano sunčanog i toplog novembarskog dana, okružene veličanstvenim zlatnim nijansama jesenjeg lišća, u srcu Valjeva mestu gde se susreću ratnička snaga i poetska duša, između spomenika vojvode Živojina Mišića i Desanke Maksimović.

Kolubarske.rs: Kako se osećate uoči povratka mjuzikla "Fantom iz opere" na scenu Pozorišta na Terazijama nakon godinu i po dana pauze? Da li je uzbuđenje veće jer je u pitanju jedan od najpoznatijih svetskih mjuzikla?

Mirjana Nedeljković: Povratak našeg "Fantoma iz opere" na scenu Pozorišta na Terazijama predstavlja posebnu vrstu radosti i uzbuđenja, još snažnijeg nego ranije. Pauza je pružila priliku da se u međuvremenu sazri i da se uželimo. Polet u radu, uzbuđenje i po koja suza na početnim probama obnove govore u prilog tome, koliko se radujemo ponovnom igranju.

Kolubarske.rs: "Fantom iz opere" se vraća sa predstavama 29. i 30. novembra. Šta publika može da očekuje, da li je nešto osveženo?

Mirjana Nedeljković: Vizuelno, sve je ostalo kao što je bilo na poslednjim izvođenjima, pre pauze. Umetnički gledano, nadam se da ćemo mi, kao ansambl, nakon pauze, zvučati "osveženo". 

Kolubarske.rs: Kristin Dae se smatra jednom od najzahtevnijih glavnih ženskih uloga u svetu mjuzikla. Šta je za Vas najveći izazov u tumačenju tog lika, da li dramski izraz, vokalni opseg, transformacije koju uloga zahteva ili sve to?

Mirjana Nedeljković: Uloga Kristin Dae bila je u početku za mene nov, nepoznat zadatak. Sam komad, samim tim i uloga, sačinjen je iz jedinstvene simbioze operskih i mjuzikl elemenata. Sigurno mogu reći, nijedna uloga nije poput ove, ni u operi ni u mjuziklu. U praksi, to znači da je vokalna deonica tretirana na granici između operskog i mjuzikl stila pevanja, dok je pevani tekst tretiran u potpunosti u mjuzikl stilu -bliže dramskom izrazu. Takođe, izražajna sredstva su bliža dramskim sredstvima, što je za operski školovanog pevača u dobroj meri nepoznanica. Moja sreća u svemu tome jesu dve uloge koje sam tumačila pre Kristin, a koje su bile deo, zapravo, muzičke drame, više nego opere. Uloga Pavle ("Suton") i uloga Adrijane ("Adrijana Lekuvrer") bile su od ključnog značaja za rađanje ideje o dramskom izrazu i promišljanju kod operskog pevača, potom i u plodonosnom radu na ulozi Kristin Dae. Kad kažem "dramski izraz", mislim na onaj izraz koji se zasniva na osnovama glumačkog poziva, ali koji je, takoreći, modifikovan na način da može da deluje u zajedništvu sa muzikom, te on svakako nije onaj izraz kojim se služe dramski umetici u dramskim predstavama. 

Kolubarske.rs: Postoji li neka scena ili muzički deo u mjuziklu koji Vam je posebno drag ili emotivno težak za izvođenje? 

Mirjana Nedeljković: Da budem potpuno iskrena, teško je izdvojiti deo koji je poseban. Uloga Kristin je zastupljena tokom praktično čitavog komada, raskošna je u muzičkom, koreografskom, scenskom, dramskom pogledu. Podjednako me usrećuju koreografije, čuveni duet sa Fantomom u čamcu i ekstremno zahtevnom, i najpoznatijom, muzičkom deonicom, pravi romantičarski duet sa Raulom do duboko emotivne i potresne scene na groblju i rastanka sa Fantomom. 

Kolubarske.rs: Možete li da uporedite rad na operi (kao što je "Suton" ili "Trubadur") i rad na mjuziklu "Fantom iz opere"? Koje su ključne razlike u pristupu i pripremi uloge?

Mirjana Nedeljković: Sam način rada je isti: učenje, vokalno-tehničko usavršavanje i muzičko-dramsko upoznavanje lika, odabir sredstava izražavanja, potom rad na mizanscenu, definisanje odnosa sa drugim likovima, orkestrom, horom, baletom. Razlika leži u stilu pevanja, potom i težištu rada: u mjuziklu je težište uvek na dramskom izrazu (na osoben način prikazan kroz pevanje i muziku uopšte), dok je u operi dominantno pevanje (odnosno, muzika) kao glavni pokretač radnje i sveukupnog izraza. Srećna sam što sam u prilici da radim na oba žanra. Mnogi će smatrati da su to nespojivi elementi delovanja jednog operski orijentisanog umetnika. Po mom mišljenju i iskustvu, takav rad, mudro vođen, može samo da koristi. 

Kolubarske.rs: Ovaj deo razgovora o mjuziklu “Fantom iz opera” zaokružiću pitanjem koje je možda trebalo da bude prvo. Da li ste kao mlada umetnica, odlazeći na audiciju – kasting za ulogu Kristin, imali opterećenje – tremu, sumnju pa i bojazan? Ili ste bili sigurni u sebe? 

Mirjana Nedeljković: Poetički rečeno, trema i sumnje su "kamen u cipeli", koji nas, zapravo, uvek postavlja na pravo mesto u određenom trenutku lestvice razvoja: ili moramo još da radimo na sebi, da ne idemo dalje ili smo spremni za nove izazove i, figurativno rečeno, "veće" zadatke. Razumljivo, kroz godine rada, sumnje se smanjuju ili preoblikuju u preispitivanja, a trema je sve manje destruktivna a sve više motivaciona, pa i uzbudljiva. Na samoj audiciji nisam imala nikakvu bojazan, pa ni sumnju. Zadatku na audiciji sam odgovorila na najbolji način. Sumnje su došle u toku procesa rada i one su bile odgovor mog bića na određena neslaganja, izostanka odgovora na neka pitanja, zatim na visinu zadataka, odgovornost prema pruženom poverenju autorskog tima, a možda i najteži zadatak bio je pokazati se, i dokazati, sopstvenom ansamblu. Srećom, sve je imalo odličan ishod, koji i danas traje.

Kolubarske.rs: Koji su Vaši sledeći profesionalni planovi nakon ponovnog povratka "Fantoma"?

Mirjana Nedeljković: Kao i do sada, nastavljam da radim na usavršavanju novih i već osvojenih uloga iz operskog repertoara, ali i istraživanja na polju mjuzikla. Očekujem saradnju sa Narodnim i Srpskim narodnim pozorištem u drugom delu sezone. 

Kolubarske.rs: Nosilac ste počasne nagrade "Biserka Cvejić". Šta Vam ta nagrada znači, posebno jer dolazi od Katedre za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu?

Mirjana Nedeljković: Nagrada "Biserka Cvejić" došla je krajnje neočekivano i za mene je bila svojevrsno pozitivno iznenađenje. Privilegija je biti nosilac nagrade, koja nosi ime jedne od naših najistaknutijih operskih umetnica. Ponekada, kada bi zafalilo vere u ono što radim, setim se ove nagrade. Znajući kakav je profesionalni put i mnoštvo uspeha dostigla profesorka Cvejić, poigram se sa sobom govoreći: "Nisi slučajno dobila nagradu sa njenim imenom. Ako je Ona mogla sve, možeš i ti makar deo od toga." 

Kolubarske.rs: Vaš suprug je Milan Nedeljković, dirigent i orkestrator u Pozorištu na Terazijama. Koliko Vam znači podrška i saradnja sa suprugom u istoj profesiji, i da li ta saradnja ima poseban uticaj?

Mirjana Nedeljković: Od samog početka našeg poznanstva, delili smo međusobna iskustva, razmišljanja, često diskutujući o umetnosti kao ulozi u životima ljudi. Tim razgovorima često nije bilo kraja, što je i dan danas slučaj. Delimo zajedničku glad ka najtačnijim umetničkim dometima, a ta glad je neutoljiva. Njegova znanja iz sfere dirigovanja, kako u repertoaru umetničke muzike, tako i u repertoaru mjuzikla, džeza, zatim orkestracije, aranžiranja, skoro da savršeno korespondiraju sa mojim znanjima iz sfere operskog sveta, vokalne umetnosti uopšte. Jedno drugo učimo, ispravljamo, podsećamo, ukazujemo na važne elemente u radu i, što je najvažnije, jedno drugo podržavamo bez ostatka. 

Kolubarske.rs: Diplomirali ste i trenutno ste na doktorskim studijama solo pevanja, pri tom imate porodicu i ćerkicu od pet godina. Da li nešto u tom trouglu trpi ili biste želeli da za nešto imate više vremena? 

Mirjana Nedeljković: Uzimajući u obzir u kojoj meri je kategorija porodice ugrožena u današnjem svetu brzog života, kapitalistički orijentisanog individualizma, odolevam kompromisima koji bi na bilo koji način oštetili moju porodicu, ponajviše odrastanje naše ćerke. To je jedan od razloga zbog čega nisam nastavila svoj profesionalni put ka inostranim angažmanima, jer su okviri rada van naše države poprilično neuklopljivi sa porodičnim životom. Sa druge strane, poslovi mog supruga i mene u Beogradu su specifičnog radnog vremena, nekada ni ne postoji radno vreme, već rok. Ne prepoznajete dane u sedmici, niti koji je deo dana. Nedavno sam provela tri meseca na relaciji Beograd - Novi Sad, često bivajući na probi pre podne u Srpskom narodnom pozorištu, a uveče na predstavi u Terazijama. Tad svi stisnemo zube i guramo kako znamo i umemo. Ali, nadoknadimo svaki trenutak zajedničkim vremenom i bezuslovnom ljubavlju. Neki snovi iz sfere umetnosti nisu ostvareni (za sada), možda neće ni biti ostvareni. Ali, san o porodici je ostvaren. Od nas zavisi koji ćemo ugao posmatranja odabrati. Uostalom, "život piše romane" i priređuje iznenađenja. Sve je moguće i ništa nije gotovo... 

Kolubarske.rs: Iako ste ostvarili karijeru u Beogradu, rođeni ste i delom školovani u Valjevu. Koliko Vam je Vaš rodni grad, sa svojom muzičkom tradicijom i školama, dao na početku profesionalnog puta?

Mirjana Nedeljković: Na samom početku mog muzičkog školovanja, u našem Valjevu sam dobila sva znanja i saznanja, zbog kojih sam donela odluku da umetnička (klasičns), muzika bude moj životni put.

Kolubarske.rs: Vaš suprug Milan Nedeljković je bio umetnički direktor Valjevskog džez festivala, što je direktna saradnja sa kulturom Valjeva. Da li i na koji način planirate da prenesete iskustvo (i opersko i mjuzikl, dirigentsko) mlađim generacijama u Valjevu?

Mirjana Nedeljković: Hvala Vam što ste spomenuli Džez festival, posebno u vreme kada je moj suprug bio umetnički direktor. Džez festival 2019. godine pretvorio je Centar za kulturu i naš grad makar na kratko u grad koji može da stane rame uz rame sa nekim od evropskih gradova kulture po kvalitetu umetničkog sadržaja i posećenosti. Pomisao na te dane navodi me na zaključak da je naše Valjevo ne samo prepuno potencijala za razvoj sjajne kulturne (umetničke) scene, već i da građani vape za istom. Za sada, mi nemamo konkretne planove, ali ćemo biti na raspolaganju za svaku vrstu saradnje koja bi išla u prilog mom prethodno izrečenom zapažanju i želji da se tako nastavi.

Kolubarske.rs: Sa Vaše profesionalne pozicije, da li vidite potencijal Valjeva da bude još značajniji centar kulture? Konkretno, kako bi Valjevo moglo da iskoristi vas dvoje uspešnih umetnika – Vas i Vašeg supruga, kao i mnoge mlade talentovane umetnike iz različitih oblasti, koji potiču iz Valjeva, da obogati kulturnu scenu ili promoviše mlade talente?

Mirjana Nedeljković: Moje skromno mišljenje je da Valjevo ima sve predispozicije za ponovnim osnivanjem pozorišta. Renoviran Centar za kulturu, sa svojim kapacitetima, apsolutno može da odgovori zahtevima jedne pozorišne ustanove. Takođe, to pozorište bi moglo da stvara sopstvene predstave i ugosti ne samo dramske, već i muzičke predstave (mjuzikl, operete, opere) zbog odlične scene, a i mogućnosti otvaranja orkestarske rupe. Moj suprug i ja smo pozorišni ljudi, pa iz te pameti sagledavamo ideje za razvoj umetničkih sadržaja u Valjevu. Sasvim sam sigurna da bi se tim postupkom Valjevo upisalo na listu uglednih gradova naše zemlje sa značajnim pozorišnim (odnosno umetničkim) dešavanjima i dostignućima. Pored toga, mnoge naše kolege dobile bi svoje uhleblje u rodnom gradu. Mi nemamo potrebu za time, ali znamo mnoge koji imaju. 

Kolubarske.rs: Kada biste mogli da uputite direktan poziv lokalnim kulturnim ustanovama ili gradu Valjevu, za kakav projekat biste se založili, a koji bi uključivao Vaš talenat i znanje?

Mirjana Nedeljković: Za početak, projekat bi mogao biti zasnovan na ideji o upoznavanju sa osnovama rada na muzičko-scenskom delu u višednevnom trajanju. Po završetku, moglo bi se raditi na postavci nekog muzičko-scenskog dela (u celini ili delovima), koji bi okupio različite naraštaje našeg grada, pozivajući na saradnju relevantne kulturno-umetničke ustanove u Valjevu, kao i muzičko-dramske sekcije škola. Takav projekat mogao bi da prokrči put razvoju muzičkog pozorišta - makar delimično. Bilo bi lepo da naši sugrađani ne moraju nužno da posećuju Beograd i Novi Sad kada bi taj umetnički sadržaj mogli da dobiju u svom gradu. 

Kolubarske.rs: Za kraj. Verovatno mnogi mladi ljudi maštaju o karijeri poput Vaše, šta biste im poručili? 

Mirjana Nedeljković: Ovaj umetnički poziv traži puno rada (vokalnog, muzičkog), određeni životni stil, puno finansijskog ulaganja, čekanja i čeličnih živaca. Sve više je nesrazmeran broj radnih mesta i mogućnosti sa brojem obrazovanih operskih pevača, te se svako mora pripremiti na strpljenje i neizvesnosti. Ali, treba biti mudar, otvorenog uma, spreman za rad koji ne prestaje, biti prisutan u kulturnim tokovima, pratiti rad relevantnih umetničkih institucija... A možda ono najvažnije za ovaj poziv jesu dve stvari: prva, biti vokalno uvek spreman, posebno za nepredviđene okolnosti, iznenadne pozive za saradnju, a druga, da svoj rad zasnivamo ne na motivaciji koja dolazi iz spoljašnje sredine, već je temeljiti na ono što čuči u svima nama: neutoljiva glad za oživotvorenjem umetnosti, bilo to u četiri zida ili na scenskom podijumu. 

Mirjana Nedeljković je redovan je učesnik koncerata iz projekta "Put ka Belkantu" u periodu od 2012. godine do danas, čiji je idejni tvorac redovni profesor Katedre za solo pevanje u Beogradu Nikola Kitanovski. Koncerti su održani širom Srbije, od kojih je određen broj održan u Beogradu u saradnji sa Umetničkim ansamblom "Stanislav Binički", pod dirigentskom palicom maestre Vesne Šouc i maestra Milana Nedeljkovića. 

Sarađivala je sa Muzičkom produkcijom RTS-a, od kojih se izdvaja nastup soliste u izvođenju dela "Misa Solemnis" Ludviga vam Betovena 26.12.2024. godine sa horom i orkestrom RTS-a pod dirigentskim vođstvom maestra Aleksandra Markovića, čijim izvođenjem je obeležen 100. rođendan uvaženog dirigenta, maestra Mladena Jagušta. 

Mirjanin suprug je Milan Nedeljković, dirigent. Rođen 1976. godine u Valjevu. Dirigent i orkestrator u Pozorišta na Terazijama od 2001. godine. Stalni je saradnik Muzičke produkcije RTS-a za koju je realizovao više desetina audio zapisa, kao i Beogradske filharmonije, Beogradskog filmskog i orkestra PROARTE. Bio je umetnički direktor 35. valjevskog džez festivala.