Hvala Valjevcima koji su me bodrili

Vikend za nama obeležilo je osvajanje zlatne medalje u vaterpolu na Evropskom prvenstvu održanom u Beogradu. Sve oči bile su uprte u naše delfine, ali veliku pažnju na ovom takmičenju privukao je i naš ženski tim. Ono u šta volimo da verujemo je da ništa ne može proći bez Valjevaca, ali to u ovom slučaju potvrđuje i činjenica da je grad na Kolubari imao svog predstavnika u bazenu Kombank arene. Reč je o talentovanoj Tijani Jakovljević, jednoj od trinaest devojaka, koje su se „muški“ borile za što bolji plasman. Tijana ima dvadeset i četiri godine, bivši je učenik Valjevske gimnazije i student master studija na Matematičkom fakultetu u Beogradu.

Kolubarske: Šta je za tebe, lično, značilo učešće na ovako velikom takmičenju?

Tijana: Evropsko prvenstvno u vaterpolu u Beogradu 2016. najveće je i najmasovnije evropsko prvestvno do sada jer broji 16 muških i 12 ženskih reprezentacija. Uzimajući to u obzir za mene lično je bilo fantastično iskustvo biti deo jednog takvog događaja, a još ponosnija sam što se ono održalo u Srbiji.

Kolubarske: Kakav je osećaj nastupati u bojama naše zastave?

Tijana: U reprezentaciji sam od 2014. godine i sa njom sam igrala kvalifikacije za Evropsko prvestvno u Budimpešti (januara 2014.) i na Univerzijadi u Južnoj Koreji (jula 2015). San svakog sportiste je da predstavlja svoju zemlju. Jako je emotivan trenutak stajati pored bazena dok se intonira himna i znati da braniš boje svoje zemlje. Jako sam srećna što sam ovaj put igrala pred domaćom publikom, to daje jednu posebnu snagu.

Tijana (prva s desna) sa saigračicama (Foto: Privatna arhiva)

Kolubarske: Vi, devojke iz vateropolo reprezentacije, stekle ste veliku pažnju javnosti. Jeste li očekivale toliku podršku?

Tijana: Naš cilj je bio, svakako, da odigramo najbolje moguće i da se što bolje plasiramo na EP, međutim, jedan od ciljeva nam je takođe bio i da promovišemo ženski vaterpolo domaćoj publici. Iako on u Srbiji postoji već godinama, nedostaje mu promocija koju imaju drugi sportovi.

Kolubarske: Arena je bila puna navijača, među kojima su bili i Valjevci, koliko ti je značila podrška lokalne publike?

Tijana: Podršci od porodice i prijatelja smo se nadali, ali ko je mogao pretpostaviti i očekivati da će za kratko vreme toliki broj ljudi pratiti naše utakmice kako u Areni, tako i pored malih ekrana. Moram priznati da smo cilj, a to je promocija ženskog vaterpola u Srbiji uspešno obavile.

Kolubarske: Niste se izborile za dalji plasman, ali ste pokazale koliko možete, u medijima vas pozitivno komentarišu. Jesu li se slegli utisci, kakav je osećaj među vama, takmičarkama?

Tijana: Od Nemačke i Francuske smo izgubile za gol razlike. Lako je moglo biti i odbrnuto, presudilo je njihovo dugogodišnje iskustvo i sreća. Pošto nismo prošli grupu, okrenuli smo se poslednjoj utakmici sa Portugalom koji smo dobili i završili Evropsko prvenstvo pobedom i devetim mestom. Generalno smo zadovoljni, u svakoj utakmici dali smo svoj maksimum. Veliku podršku su nam pružili navijači. Atmosfera u Areni nam je davala dodatnu snagu. Želim da se zahvalim svima koji su nas podržavali i navijali posebno Valjevcima koji su mene i moj tim bodrili tokom EP-a.

Tijana Jakovljević (Foto: Privatna arhiva)

Kolubarske: Postigla si pogodak sa pola terena. Mnogi portali su pisali da si tehnikom "žabica" dala neverovatan gol. Kakav je tvoj utisak?

Tijana: Iskrena da budem u prvi mah nisam bila ni svesna šta se desilo. Jednostavno u tim trenucima vreme kao da stane. Bila sam poprilično zbunjena, ali i srećna kada sam shvatila da je lopta ušla u gol. Moram istaći da i pored poraza koji nas je zadesio, sam taj pogodak sa više od pola terena je bio kako moja tako i svih devojaka u timu – mala pobeda koja nam je donela neki vid olakšanja u tom trenutku.

Kolubarske: Kako si se odlučila da se bavis vaterpolom posle uspeha koje si ostvarila baveći se plivanjem?

Tijana: Polako sam prestajala da se bavim plivanjem posle devet godina treniranja, najviše zbog studija koje sam upisala u Beogradu. Međutim, bez bazena se nije moglo pa sam odlučila da se okušam u vaterpolu. U startu mi se svidelo, sama dinamika treninga koji su dosta zanimljivi. Svideo mi se rad sa loptom, ali i timski duh koji je doprineo da zavolim ovaj sport.

Kolubarske: Koliko dugo se baviš vodenim sportovima, kakav je bio početak?

Tijana: 2001. godine sam prošla obuku plivanja u Petnici, tada su bila i takmičenja školica plivanja na kraju leta. To mi se jako svidelo i odlučila sam da se priključim plivačkom klubu. Dodatna motivacija je bilo i to što se dobar deo mog društva takođe bavio plivanjem, sve to je uticalo da vremenom zavolim plivanje i vodene sportove.

Kolubarske: Pored uspeha koji postižes u sportu, bila si sjajan đak Valjevske gimnazije, odličan si student Matematičkog fakulteta. Kako nalaziš vremena da podjednako uspešno igraš na više frontova?

Tijana: Sve se može kad se hoće (smeh). Jako je teško uskladiti treninge sa fakultetom i drugim obavezama, ali uz dobru organizaciju vremena, sve se da stići. Naravno, uvek zafali koji sat slobodnog vremena, uglavnom za spavanje, ali šta je tu je (smeh).