Pred Višim sudom u Valjevu priveden kraju ponovljen postupak za rehabilitaciju Nikole Kalabića

Ispitivanjem Vesne Kalabić, kao predlagača rehabilitacije, i završnim rečima njenog punomoćnika advokata Gorana Brankovića i višeg javnog tužioca Dragane Marković, kao zastupnika Republike Srbije - protivnika predlagača, pred Višim sudom u Valjevu, sudijom dr Draganom Obradovićem, u utorak je okončana glavna rasprava u ponovljenom postupku po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, piše Napred.

Na pitanje sudije Obradovića, Vesna Kalabić je potvrdila da je od sveštenika iz Gornjeg Milanovca dobila informacije o stradanju svog dede po majci, Nikole Kalabića (naveo da su ga u januaru 1946. godine u kotlini reke Gradac kod Valjeva ubili pripadnici OZN-e, prim. aut.). Vesna je izjavila da je od sveštenika dobila pisanu izjavu o smrti svog dede, da ju je potom overila i na osnovu nje pokrenula postupak za proglašenje Nikole Kalabića, koji se vodio kao nestalo lice, za umrlog. Kada je pred Osnovnim sudom u Valjevu dobila odluku da je proglašen umrlim, pokrenula je postupak za rehabilitaciju Nikole Kalabića.

Prema pisanju valjevskog nedeljnika. Goran Branković, punomoćnik Vesne Kalabić, na početku svoje završne reči nije propustio priliku da se osvrne na događaje od pre pet godina i izrazi sumnju u umešanost politike u ovaj slučaj...

- Za nas je ovaj postupak pravosnažno okončan odlukom Apelacionog suda u Beogradu od 12. septembra 2017. godine, koja je preneta u medijima i iz koje je bilo vidljivo da je potvrđeno prvostepeno rešenje o rehabilitaciji Nikole Kalabića. Sva dešavanja nakon toga su pokazala da je ovaj slučaj skliznuo iz sfere prava u sferu politike. To je posebno bilo vidljivo nakon izjava pojedinih funkcionera i njihovog mešanja u rad pravosuđa, sa zahtevom da se prvostepeno rešenje ukine, što je i učinjeno - izjavio je Branković, ostavši pri stavu da bi Nikola Kalabić trebalo da bude rehabilitovan.

Za razliku od Brankovića, Dragana Marković, zastupnik Republike Srbije kao protivnika predlagača rehabilitacije, u svojoj završnoj reči saopštila je da se neće baviti političkim uticajem, jer on ni na koji način nije bio prisutan kod nje kao zastupnika protivnika predlagača u prvostepenom postupku, već da će se držati isključivo pravnih normi. Ona je iznela stav da nema osnova za rehabilitaciju Kalabića.

U nastavku završne reči advokat Goran Branković je, u kontekstu spornog pitanja - okolnosti stradanja Nikole Kalabića, podsetio na zakonske odredbe da pravo na rehabilitaciju nemaju lica koja su za vreme trajanja Drugog svetskog rata na teritoriji Republike Srbije lišena života u oružanim sukobima kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvislinških formacija.

- Smatram da je potpuno jasno da Nikola Kalabić nije bio pripadnik ni okupacionih oružanih snaga ni kvislinških formacija - rekao je Branković, a u pisanom prilogu sudu dodao i da je isticanje nekoga da je kvisling zato što je pripadnik Ravnogorskog pokreta - pogrešno. On je istakao i da niko od četiri svedoka u ovom postupku - istoričari Bojan Dimitrijević, Veselin Đuretić, Milivoj Bešlin i Milan Radanović - u svojim iskazima nisu mogli da posvedoče niti su prezentovali bilo koji dokaz o saradnji Nikole Kalabića sa Nemcima. Za jedini primer navodne saradnje, Sporazum o primirju iz novembra 1943, svi tvrde da postoji, ali ga niko nije video uživo, naglasio je Branković. Nije utvrđen ni način na koji je Kalabić stradao, a sve ukazuje da je stradao iz političkih i ideoloških razloga, dodao je on.

Povodom odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, Branković je konstatovao da one zbog svoje proizvoljnosti i nedostatka neposrednih dokaza ne mogu biti osnova za proglašenje Nikole Kalabića ratnim zločincem. Te odluke su donete protivno načelima pravne države i opšte prihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda, ocenio je advokat. Povodom odluke koja se odnosi na događaje u selu Drugovac (kraj aprila 1944, ubijeno preko 70 meštana i zapaljeno 120 kuća, prim. aut.), Branković je naveo da je u ponovljenom postupku nesporno utvrđeno da je u vreme tog događaja Nikola Kalabić bio u selu Stubline, opština Kosjerić, a da je deo njegovih jedinica učestvovao u početku sukoba sa partizanima u tom selu.

Upravo na tu odluu je pažnju u svojoj završnoj reči usmerila Dragana Marković, viši javni tužilac, koja je iznela stav da je nesumnjivo utvrđeno da je u selu Drugovac počinjen ratni zločin, da je u tome učestvovao najveći deo jedinica Gorske garde.

- Ja ne mogu da prihvatim da Nikola Kalabić kao komandant Gorske garde nije znao za taj događaj, da nije izdao naređenje u vezi sa tim događajem. Po mom viđenju, samo na osnovu te odluke Državne komisije može se zaključiti da je izvršen ratni zločin od strane ne pripadnika okupacionih oružanih snaga niti pripadnika kvislinških formacija, već od strane drugih, kako se to navodi u Zakonu o rehabilitaciji - istakla je tužilac Marković.

Ona je podsetila da odluke Državne komisije Zakon o rehabilitaciji smatra relevantnim prilikom ocene da li neko lice, pripadnik bilo koje od formacija navedenih u tom propisu, izvršilo ratni zločin. Navela je da je Državnu komisiju formiralo vrhovno zakonodavno telo AVNOJ 1943. godine, da je u to vreme nova vlast bila međunarodno priznata...

- Zbog toga smatram da odluke Državne komisije imaju pravnu relevantnost i proizvode pravno dejstvo, da je na osnovu toga utvrđeno da je u selu Drugovac počinjen ratni zločin u kome je na jedna od načina učestvovao Nikola Kalabić. Smatram da upravo zbog zločina počinjenog u selu Drugovac nema osnova za rehabilitaciju Nikole Kalabića - zaključila je Dragana Marković, dodavši da u vreme donošenja odluke o formiranju Državne komisije nisu na međunarodnom nivou postojali bilo kakvi ideološki i pravni standardi o ljudskim pravima kakvi danas postoje.

Prema raspoloživim nezvaničnim informacijama, nova odluka Višeg suda u Valjevu po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića može se očekivati početkom avgusta. Ukoliko na nju budu uložene žalbe, što je izvesno, konačnu reč u ovom dugogodišnjem postupku daće Apelacioni sud u Beogradu koji odluku može da potvrdi ili preinači, piše Napred.