Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
U hramu Pokrova presvete Bogorodice u Valjevu danas je održan parastos za Zorana Đinđića, premijera Srbije i predsednika DS-a, koji je pred zgradom Vlade Srbije u atentatu ubijen 12. marta 2003. godine.
Parastosu je prisustvovalo rukovodstvo valjevskih demokrata, članovi i simpatizeri Demokratske stranke, kao i građani Valjeva poštovaoci Đinđićevog dela.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Njegovim ubistvom mnoge od tih reformi su zaustavljene ili usporene, a posledice toga građani Srbije osećaju i danas dvadeset i jednu godinu kasnije.
"Kao i svake godine, 12. marta osećanja su pomešana, teško nam je, kao i svima, verovatno, svim građanima Srbije. Kada se setimo Zorana Đinđića i te tragedije, koja nas je zadesila, svaki put se pitamo kako bi Srbija danas izgledala. Mnogi se sećaju njegovog rada, energije, znanja, sposobnosti, njegovih demokratskih kapaciteta, svega onoga što nam nedostaje danas dvadeset i jednu godinu. Simpatizeri i čalnovi Demokratske stranke, kao i građani Srbije, svi oni koji su verovali u Zorana Đinđića, pa čak i oni koji nisu verovali u njega nego su mnogo godina kasnije shvatili značaj njegovog rada i dubinu gubitka zbog njegove smrti, danas se sećaju i izražavaju poštovanje. Mi se trudimo da sećanje na Zorana Đinđića nikada ne usahne, da takav političar i čovek takvog formata ostane uvek zapamćen u istoriji Srbije", rekao je član DS Duško Rakić, istoričar.
Komentarišući to što Zoranu Đinđiću danas odaju počast i uvažavanje oni koji su nekada bili njegovi saradnici, a u međuvremenu potpuno odstupili od načela DS i politike koju je Đinđić vodio, Rakić kaže da je pitanje koliko su ti ljudi bili iskreni tada kada su bili "oko njega".
"Poznato je da se oko ljudi koji su na funkciji i u vrhu vlasti uvek okupljaju oni ljudi koji moralnim kvalitetima ne zaslužuju da budu tu, ali se nekim sticajem okolnosti i svojim 'sposobnostima' uvek izbore za to mesto. To što su se neki ljudi opijali kada je Zoran Đinđić ubijen, a danas polažu vence i odaju počast, je pitanje koliko su iskreni. Ako su zaista iskreni, to je u redu jer svako ima pravo da se pokaje, ali se plašim da je to samo još jedna predstava za narod", kazao je Rakić.
Parastos za Zorana Đinđića (Foto: Kolubarske.rs)
Zoran Đinđić je bio i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine. Bio je i jedan od osnivača DS-a, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva, bio je predsednik DS-a.
Konačna presuda za atentat na Đinđića je donesena 2009. godine - osuđeno je 12 ljudi, a sud je utvrdio da su ubistvo organizovali pripadnici Jedinica za specijalne operacije zajedno sa članovima zemunskog klana.
Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nije istražena.
"Ja smatram da baviti se politikom znači preuzimati odgovornosti. Moja politička linija je ista već trideset godina: zalažem se za urbano, civilizovano i evropsko društvo, a protiv diktature. Ono što me čini drugačijim od ostalih, to je da u Srbiji intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći i gunđajući. Ja želim da menjam svet", govorio je Đinđić.
"Ništa nije tako opasno i tako otrovno kao pesimizam. Intelektualno preobučeni pesimizam pojavljuje se kao cinizam, ironija, različite vrste nihilizma; u smislu: 'svi su oni isti', 'ništa se ovde ne može promeniti', 'ovaj narod nije ni zaslužio bolje' i slično. U svakom čoveku postoji nada i strah. Pitanje je samo u tome da li ćete podsticati jedno ili drugo", poruka je Zorana Đinđića.