URUŠEN JERININ GRAD, E PA ŠTA?

2. decembar 2020. 08:09

Od Jerininog grada, na brdu Slovac, ostao je tek mali deo, dva zida koja svedoče o nekadašnjem jakom srednjovekovnom utvrđenju. Svakodnevne jake detonacije sa obližnjeg kamenloma, koji se godinam širio i došao do pod same zidine Jerininog grada, i nebriga nadležnih institucija, učinili su svoje, urušene su južna i jugoistočna strana ovog utvrđenja, koje je vekovima odolevalo prirodnim nepogodama. Priču o nebrizi i polakom nestajanju Jerininog grada ponovo su aktuelizovali meštani sela Loznica kojima snažne detonacije iz kamenoloma oštećuju kuće u kojima žive.

Radivoje Arsić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, kaže da arheološka istraživanja potvrđuju da je utvrđenje na brdu Slovac nastalo krajem 14. ili početkom 15. veka, neposredno posle Kosovskog boja i da su ga sagradili Mađari koji su tada zauzeli deo teritorije oslabljene Srbije.

"Grad, prema našim istraživanjima koja smo radili, nikada nije završen ili je kratko bio u upotrebi jer imamo jako malo materijalnih tragova života unutar utvrđenja. Verovatno da kada su Mađari napustili našu teritoriju više nikada nije bio u upotrebi, niti je korišćen, niti od strane Srba, niti od Turaka, jer je pravljen tako da strateški kontroliše dolinu Kolubare koja je u tom trenutku bila bitna Mađarima", preneo nam je svoja saznanja o Jerininom gradu arheolog Radivoje Arsić.

Ova naučna istraživanja bacaju u drugi plan brojne legende po kojima se Jerinin grad vezuje za Prokletu Jerinu ženu despota Đurađa Brankovića.

U proteklih 6 ili 7 vekova ovo jako utvrđenje odolevalo je prirodnim silama, ali ne i bahatosti ljudi. Kažu meštani da je katkad kamen iz zidina Jerininog grada služio okolnim meštanima za temelje zgrada koje su gradili, a jake detonacije iz kamenoloma "Slovac" u potpunosti su mu uzdrmale temelje.

Ljubivoje Arsić iz Zavoda za zaštitu spomenika priznaje da je Zavod reagovao tek kada im je dojavljeno da se sa eksploatacijom kamena stiglo do pod zidine Jerininog grada i kada se južni zid već odronio, a jugoistočni bukvalno visio iznad kamenoloma i pretio da se svom silinom obruši i ugrozi saobraćaj na deonici puta Valjevo – Slovac.

"Tada je uključena i rudarska inspekcija, i došlo se do zajedničkog zaključka da je iz bezbednosnih razloga najbolje da taj zid bude srušen", ispričao je Arsić. Tako je nestao još jedan deo Jerininog grada, a na naše pitanje zašto Zavod nije blagovremeno reagovao, dobili smo ne baš jasan odgovor ali jedan od argumenata bio je i taj da Jerinin grad ne slovi za spomenik kulture.

U ovoj tužnoj priči o Jerininom gradu stigli smo i do Turističke organizacije u Lajkovcu, jer se brdo Slovac delom nalazi na području grada Valjeva, a delom na području opštine Lajkovac. Milutin Ranković iz ove Turističke organizacije nam je rekao da je tadašnji predsednik Mesne zajednice Slovac obavestio zaposlene u Turističkoj organizaciji da se Jerinin grad urušava, a da on smatrao da kod vlasnika kamenoloma i nadležnih institucija treba da reaguje mesna zajednica, a ne Turistička organizacija. "Zadatak Turističke organizacije je da samo promoviše kulturne sadržaje", kaže za Kolubarske rs. Ranković.

Jerinin grad je mogao biti najlepši vidikovac u ovom delu Zapadne Srbije jer pogled puca niz dolinu Kolubare, pa sve od Avale preko venca Valjevskih planina, dalje prema Bosni… Mogao bi biti povod za šetnju i za neki selfi, mesto zanimljivo fotografima, možda i filmskim radnicima, kao i mesto koje bi pokazali svojim gostima iz zemlje i sveta, i kojima bi smo rado pričali o nastanku ovog utvrđenja ili možda neku od legendi koje se vezuju za Jerinin grad.

Ako se ovako bahato odnosimo prema prošlosti, kakav nam je pogled na budućnost? Dok Englezi čuvaju svoje stare telefonske govornice, stara ulazna vrata na stambenim zgradama, i ne samo vrata, već popravljaju i glancaju stare mesingane brave, mi bahato rušimo srednjovekovna utvršđenja! Niko nije odgovoran, niko nije kriv! Mnogi će, možda, na sve ovo reći, e pa šta?

Milena Kuzmanović