Budžet za privredno-turističke manifestacije: Manje novca, više upitnih projekata i rastegljiva definicija "javnog interesa"

Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković doneo je rešenje o raspodeli budžetskih sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata udruženja koji podstiču afirmaciju privredno-turističkih manifestacija za 2026. godinu. 

Analiza ovogodišnjeg rešenja, u poređenju sa prošlogodišnjim, otkriva zanimljive trendove: ukupna kasa za ove namene je tanja, broj odobrenih projekata je sličan, dok su kriterijumi održivog razvoja i "privredno-turističkog karaktera" ponovo rastegnuti do krajnjih granica.

Za razliku od prošle godine, gradska kasa je ove godine za ove namene izdvojila nešto manje novca. Sabiranjem odobrenih iznosa iz zvaničnih rešenja dolazi se do sledećih podataka:

Prošle godine za projekte koji podstiču afirmaciju privredno-turističkih manifestacija Valjeva opredeljeno je 5.650.000 dinara, a podržano je 30, dok je ove godine ukupan iznos podrške pao na 5.300.000 dinara. Zeleno svetlo Komisije za ocenjivanje i selekciju projekata dobilo je 29 projekata.

U 2025. godini po pola miliona dinara dobili su projekti "Dan maline" i  jubilarni 20. Sajam priprevde zapadne Srbije "SPREG 2025". Ove godine, SPREG-a nema na spisku projekata, jer je Agencija "Gatti", organizator SPREG-a od njegovog osnivanja 2004. godine, ranije saopštila da ove godine neće organizovati sajam te nije ni konkurisala za javna sredstva. Iako je vizija organizatora bila da Valjevo postane prepoznatljiv sajamski centar, nedostatak adekvatnog prostora i izostanak ključne podrške lokalnih institucija doveli su do toga da grad privremeno izgubi svoju najznačajniju privrednu manifestaciju.

U 2026. godini maksimalan iznos od 500.000 dinara zadržao je samo program "Dan maline“ u Brankovini (Turističko društvo "Ljuba Nenadović"), dok su iza njega "Đurđevdanski dani 2026", Udruženja Roma Bair sa 400.000 dinara. Slede sa po 300.000 dinara:  "Izađi na kotlić i prasicijada 2026", Udruženja građana "Ubić"; "23. Sabor igračkih ansambala Zlatni opanak 2026", Zlatni opanak Valjevo; "Malini u čast", Udruženje "Voće Povlen" Brezovice;"Povlenski sabor u Gospojinske dane 2026.", UG "Beli Povlen" ; i "Dani kupina 2026", Udruženje "Zagrljaj", Valjevo.

Za Memorijalni rukometni turnir mladih "Ognjen Pejić - Ogi", ORK Metalac opredeljeno je 250.000 dinara, dok su ostali, među njima basket, fudbalski, šahovski turniri, bokserska revija…,  dobili 200.000 dinara ili manje od tog iznosa.

Da li baš sve ima "privredno-turistički karakter"?

U tekstu rešenja jasno stoji da se ova sredstva dodeljuju udruženjima koja podstiču afirmaciju privredno-turističkih manifestacija grada Valjeva, odnosno za manifestacije koje "imaju privredno-turistički karakter, a predstavljaju deo održivog razvoja grada Valjeva". Međutim, pogled na realni sadržaj otvara ozbiljno pitanje za članove Komisije: kako su lokalni sportski turniri i memorijali definisani kao privredni turizam?

Projekti poput lokalnog fudbalskog turnira FK "Radnički" (200.000 dinara), Vidovdana u Divcima OFK Divci (170.000 dinara), kadetskog šahovskog turnira, ili odbojkaškog memorijala "Ratko Jovanović" (100.000 dinara) po svojoj prirodi predstavljaju klasične sportske i komemorativne programe. Iako nesumnjivo značajni za lokalni sport, oni teško mogu da opravdaju epitet manifestacija koje pokreću "održivi privredni razvoj grada". Za ovakve programe grad bi trebalo da koristi redovne konkurse u oblasti sporta, a ne sredstva namenjena razvoju privrede i turizma.

Poseban kuriozitet predstavlja i manifestacija pod nazivom "Izađi na kotlić i prasicijada 2026" Udruženja građana "Ubić", koja je podržana sa čak 300.000 dinara. Dok se tradicionalne poljoprivredno-turističke manifestacije poput "Dana gljiva" na Divčibarama ili "Lekovitih staza valjevskih planina" sufinansiraju sa skromnih 50.000 dinara, kulinarsko pečenje prasića u očima članova Komisije vredi šest puta više. Iz ugla ekološkog i održivog razvoja valjevskog kraja, favorizovanje masovnih gastronomskih događaja komercijalnog tipa nad edukativnim i ekološkim projektima (poput onih koje sprovodi Ekološko društvo Medvednik ili Gljivarsko društvo) šalje prilično kontradiktornu poruku.

Dok se u zvaničnim dokumentima redovno naglašava briga o "održivom razvoju", praksa pokazuje da se turistički budžet i dalje koristi kao svaštara za podmirivanje najrazličitijih lokalnih potreba – od kulinarskih zabava do finansiranja redovnih aktivnosti sportskih klubova.