Hronika sistemskog nemara: Valjevo kao simbol šireg problema (ne)gazdovanje opštinskim šumama u Srbiji

Dok se deklarativno zalažu za ekologiju i održivi razvoj, decenijski odnos lokalnih vlasti prema šumskom fondu u vlasništvu Grada Valjeva, koji obuhvata preko 300  hektara i na dragocenim lokacijama poput Divčibara, predstavlja školski primer institucionalnog bezakonja i "negativne selekcije".

Decenije protivzakonitog gazdovanja gradskim šumama 

Problem pratim još iz devedesetih godina, kada je pod plaštom "sanitarne seče" vršena klasična eksploatacija bez pravnog osnova. U lokalnom listu "Napred" još 1997. godine zabeležen je odgovor na odborničko pitanje povodom seče na Pećini. Tada je navedeno da je posečeno oko 400 m³ drvne mase, koja je navodno podeljena preduzeću "Stefil", školama i korišćena za izgradnju mostova….

Međutim, surova istina je da je sve to urađeno protivzakonito. Umesto da se postupa po Zakonu o šumama, seča je vršena na osnovu kao "stručne procene" radnika Opštinske uprave koji za taj posao nisu imali ni nadležnost, ni znanje, ni licencu. TadašnjI šef Šumske uprave je odbio da legalizuje taj promet, ali vlasti to nije ni smetalo ni zaustavilo.

Negativna selekcija: Seča zdravlja, ostavljanje bolesti

Terenskim uvidom u to vreme bilo je jasno da su "stručne službe" primenjivale pogubnu logiku: sekla su se zdrava i upotrebljiva stabla koja su mogla doneti korist, dok su bolesna i trula stabla, koja su po svim pravilima struke morala biti uklonjena, ostavljana da propadaju i šire zarazu. Baš kao i u društvu, sprovedena je negativna selekcija. I tako godinama.

Institucionalni vakuum i "Agrorazvoj"

Uprkos stalnim apelima javnosti, brojnim medijskim natpisima i dokumentovanim prijavama, nadležno Ministarstvo je godinama ostajalo nemo, ignorišući svaki dopis i upozorenje koje je stizalo iz Valjeva. Iako je redovno obaveštavano o haosu na terenu, Ministarstvo nije preduzelo apsolutno ništa da zaštiti javni interes, dok su lokalne vlasti ostale upadljivo nezainteresovane.

Šume su decenijama bile ničija zemlja, a Grad nije želeo ni da uspostavi čuvarsku službu, da gazduje u skladu sa Zakonom. To je otvorilo vrata nekontrolisanoj seči i krađi od strane pojedinaca. I pitanje je kakvo je stanje na terenu. Prijave za kradju nisu podnošene jer nije imao ko da podnosi.

Privid promene dogodio se 2016. godine formiranjem preduzeća "Agrorazvoj", kojem su šume poverene na gazdovanje. Jedino je urađen sanacioni plan za deo šuma na "Pećini" i deo šuma oko ski-staze na Divčibarama. Ipak, sve ostalo je ostalo skoro isto:

• Nema Osnove gazdovanja: Ni deceniju kasnije, preduzeće nema obavezan desetogodišnji plan (Osnovu), što znači da je bilo kakva aktivnost u šumi i dalje van zakonskih okvira.
• Nema čuvarske službe: Iako su šume formalno predate preduzeću, na terenu nema čuvara šuma Gradska šuma je i dalje "švedski sto" za kradljivce drva.

Sečemo li granu na kojoj sedimo?

Više od 30 godina, bez obzira na stranački dres onih u foteljama, odnos prema gradskim šumama ostaje isti: neodgovoran i nestručan. Za generacije političara šuma je bila nebitna, osim kao prostor za sitne interese. Umesto da se tretiraju kao "pluća grada" neophodna za opstanak, šume su prepuštene propadanju.

U Srbiji postoji oko 100.000 hektara državnih, društvenih i opštinskih šuma koje su praktično prepuštene same sebi. Ponovo pozivamo nadležne institucije da hitno preuzmu odgovornost, uspostave mehanizme zaštite i obezbede da ove šume postanu resurs za buduće generacije, a ne plen nebrige.

Nada u nove generacije

Otpor ovom propadanju dolazi od onih čija je budućnost najviše ugrožena. Sve glasniji bunt studenata i mladih stručnjaka budi nadu da će Valjevo i Srbija konačno početi da gazduju svojim blagom u skladu sa zakonom i savešću. 

Verujemo da je ovaj bunt uvertira u preuzimanje odgovornosti od strane onih koji imaju i znanje i moralni integritet. Vreme je da kormilo grada i države pređe u ruke mladih ljudi, neopterećenih starim interesnim mrežama, koji će osigurati da se o sudbini naših reka, vazduha i zemlje odlučuje stručno, a ne iza zatvorenih vrata.

Ipak, ostaje gorčina: hoće li imati čime da gazduju kada sistem konačno "profunkcioniše"? Ovde se ne radi samo o drveću, već o dubokom društvenom poremećaju gde su integritet i znanje potisnuti pred partijskom lojalnošću.

Vlasti moraju shvatiti: društvo koje ne čuva svoje šume, ne čuva ni svoju decu. Društvo koje krčmi sopstvene prirodne resurse, uveliko je prokrčmilo i sopstvenu budućnost.

Autor. dipl. Inženjer  šumarstva Dragić Tomić, predsednik Ekološko-šumarske asocijacije "Ekošum"