Otvoreno pismo povodom selektivnog i nezakonitog postupanja policije
Ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću Direktoru policije Draganu Vasiljeviću v. d. načelniku Sektora unutrašnje kontrole Miroslavu Paunoviću
Poštovani,
Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku obraća vam se povodom niza događaja u prethodne dve nedelje koji ukazuju ne samo na nedosledno i neprofesionalno, već i na nezakonito postupanje policije, koje ozbiljno narušava već poljuljano poverenje javnosti u ovu instituciju i dovodi u pitanje osnovne principe vladavine prava. Događaji zabeleženi tokom lokalnih izbora 29. marta 2026. godine, kao i u danima nakon njih, ukazuju na zabrinjavajući obrazac selektivne primene policijskih ovlašćenja – od izostanka reakcije u situacijama očiglednog nasilja, do nesrazmerne upotrebe sile prema građanima koji ostvaruju svoja prava.
U Boru su građani, novinari i aktivisti napadani i pretučeni, uključujući i slučaj upotrebe sekire, što je dokumentovano na video-snimcima. Uprkos jasnim indicijama o izvršenju krivičnih dela, policija nije pravovremeno intervenisala niti preduzela efikasne mere radi identifikacije i procesuiranja napadača. Posebno zabrinjava postupanje u slučaju u kojem je povređeni građanin upućen da sam ode u policijsku stanicu i zdravstvenu ustanovu, čime je faktički izostala hitna reakcija nadležnih organa. Istovremeno, organizovane grupe su napadale građane motkama pred prisutnim policijskim službenicima, bez adekvatne intervencije.
Slični obrasci zabeleženi su u Bajinoj Bašti, gde ni prisustvo lica sa vatrenim oružjem nije dovelo do brze i odlučne reakcije policije, kao i u Kuli, gde su maskirani napadači fizički napadali građane, a kad su građani prijavljivali sumnju na izvršenje krivičnih dela – policija nije reagovala saglasno zakonu. U tim situacijama policija nije obezbedila zaštitu građana niti jasno procesuirala odgovorne, što u javnosti podstiče uverenje u selektivnost postupanja i zaštitu nasilnika.
Dodatno zabrinjava praksa postavljanja policijskih kordona na način da su službenici licem i štitovima okrenuti ka građanima i novinarima, dok su im leđa okrenuta licima skrivenog identiteta, opremljenim sredstvima pogodnim za nasilje. Ovakvo postupanje je teško uskladivo sa zakonskom obavezom policije da preventivno deluje i štiti bezbednost građana.
Tokom protesta ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu, policija i Žandarmerija primenile su silu prema okupljenim građanima i novinarima, uključujući potiskivanje i fizičke kontakte koji, prema dostupnim snimcima, u pojedinim situacijama prevazilaze standarde nužnosti i proporcionalnosti propisane Zakonom o policiji i međunarodnim standardima (uključujući praksu Evropskog suda za ljudska prava). Takođe, dokumentovani video-snimci pokazuju da su pojedini policijski službenici sredstva prinude primenjivali na način koji odstupa od propisanih standarda profesionalnog i kontrolisanog postupanja, uz obrasce kretanja i upotrebe sile koji upućuju na neadekvatnu obučenost i elemente proizvoljne, nekontrolisane primene sile.
Posebno je problematično formiranje kordona bez jasnog neposrednog povoda, što je doprinelo eskalaciji situacije, umesto njenom smirivanju – što predstavlja osnovnu dužnost policije. Izjave direktora policije da je akcija sprovedena uz „minimalnu upotrebu sile“ stoje u očiglednom raskoraku sa svedočenjima učesnika i dostupnim video-materijalom. Ovakav nesklad otvara ozbiljno pitanje odgovornosti za javno informisanje i potencijalnog obmanjivanja javnosti.
Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja postupanje policije tokom utakmice između Crvene zvezde i Partizana 4. aprila 2026. godine, kada je, uprkos direktnim fizičkim napadima na pripadnike Žandarmerije, reakcija bila znatno uzdržanija nego u slučajevima mirnih građanskih okupljanja. Ovakva razlika u postupanju dodatno učvršćuje percepciju arbitrarnosti i selektivnosti u primeni policijskih ovlašćenja.
U skladu sa navedenim, a imajući u vidu ustavne obaveze države, Zakon o policiji, kao i međunarodne standarde zaštite ljudskih prava, zahtevamo odgovore na sledeća pitanja:
• Na koji način Ministarstvo unutrašnjih poslova pravno obrazlaže nužnost i proporcionalnost primenjenih mera i sredstava prinude u situacijama u kojima postoje dokumentovani navodi o prekomernoj upotrebi sile prema građanima i novinarima, i koji su konkretni kriterijumi primenjeni u oceni da je upotreba sile bila „minimalna“?
• Kako MUP objašnjava očigledne razlike u postupanju policije – od izostanka reakcije u slučajevima nasilja nad građanima, do intenzivne upotrebe sile u situacijama mirnog okupljanja – i da li su u tim postupanjima poštovani principi zakonitosti, nepristrasnosti i srazmernosti?
• Na osnovu kojih operativnih procena i pravnih osnova su policijski kordoni postavljani na način koji potencijalno izlaže građane većem riziku, umesto da sprečava nasilje?
• Kako MUP objašnjava nesklad između zvaničnih izjava svojih predstavnika i materijalnih dokaza dostupnih javnosti, i koje mere preduzima kako bi obezbedio tačno, blagovremeno i verodostojno informisanje?
• Zbog čega MUP nije obezbedio jednaku transparentnost u svim slučajevima nasilja, već je selektivno komunicirao sa javnošću, uključujući izostanak konferencija za medije u drugim incidentima?
• Da li je Sektor unutrašnje kontrole MUP-a pokrenuo postupke za utvrđivanje odgovornosti policijskih službenika u navedenim slučajevima, u kojim rokovima se očekuju rezultati, i koje konkretne mere će biti preduzete radi sprečavanja ponavljanja ovakvih postupanja?
Naglašavamo da izostanak jasnih i utemeljenih odgovora dodatno produbljuje sumnje javnosti u zakonitost rada policije i podriva poverenje građana u bezbednosne institucije Srbije.
Očekujemo hitno, transparentno i pravno utemeljeno izjašnjenje ministra unutrašnjih poslova, direktora policije i v. d. načelnika Sektora unutrašnje kontrole.
S poštovanjem,
Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku