Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Skupština grada usvojila je Predlog koncesionog akta za poveravanje linijskog prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na period od deset godina.
Dok vlast ističe da je reč o optimalnom rešenju, nakon raskida ugovora sa "Lastom", koje donosi bolju kontrolu prihoda i nova vozila, opozicija oštro kritikuje nedostatak Studije saobraćaja, sporne ekološke kriterijume i kratkoročne bankarske garancije.
Vrednost ovog kapitalnog projekta procenjena je na 2.974.186.256 dinara na period od deset godina, a dokument je prethodno dobio pozitivno mišljenje vladine Komisije za javno-privatno partnerstvo. Nova mreža predviđa 12 gradskih (oko 700.000 kilometara godišnje) i 11 prigradskih linija (nepunih 500.000 kilometara), što čini ukupan godišnji obim od preko 1,2 miliona kilometara.
Prema aktu, budući koncesionar će morati da obezbedi da najmanje 50 posto voznog parka bude proizvedeno 2025. godine ili kasnije, dok preostala vozila ne smeju biti starija od 2024. godišta. Ključna novina je da će prihod od prodaje karata sada pripadati Gradu, dok će privatni partner biti plaćen po ugovorenoj ceni po pređenom kilometru, što bi trebalo da omogući znatno bolju kontrolu.
Predlog je pred odbornicima obrazložio stručni konsultant i ekspert za javne nabavke prof. dr Marko Špiler, koji je naglasio da je nakon raskida ugovora sa SP "Lasta", 8. aprila ove godine, situacija zahtevala hitnu reakciju kako Grad ne bi ušao u zakonski prekršaj i ostao bez prevoza.
"U situaciji kada je ugovor sa 'Lastom' morao da bude raskinut, za izradu detaljne studije jednostavno nije bilo vremena, jer je za nju potrebno najmanje tri meseca. Namera Grada bila je da obezbedi nove autobuse i tačan prevoz", rekao je Špiler, pravdajući hitnost postupka.
On je objasnio da ovo nije klasično javno-privatno partnerstvo gde Grad daje samo parcelu, već koncesija u kojoj rizik dele obe strane, a Grad plaća uslugu po kilometru. Odgovarajući na primedbe odbornika opozicione koalicije "Ujedinjeno Valjevo može sVAnuće" o kratkom roku bankarske garancije, koja iznosi 300.000 dinara po vozilu i daje se na samo 12 meseci, Špiler je naveo da je to uobičajena praksa.
"Svi privatni partneri imaju problem da obezbede garanciju na deset ili više godina odjednom jer je to preveliki trošak. Zato se dozvoljava da se ona obnavlja svake godine u toj vrednosti, ali garancija mora postojati neprekidno", istakao je konsultant.
Odbornici "sVAnuća" izneli su niz oštrih zamerki na račun ekonomske opravdanosti, procene troškova i ekoloških standarda u ponuđenom dokumentu.
Marko Nikolić je ocenio da je akt administrativno-pravno dobro sročen i da "zaposlene u Gradskoj upravi neće boleti glava, ali hoće građane". On je osporio zvanične podatke o potrošnji goriva na osnovu kojih su rađeni proračuni i ponderi.
"Nigde u materijalu nema dokaza da je rađeno brojanje saobraćaja. Koristi se procena, a navodi se egzaktan broj kilometara i potrošnje. Zahtevati podatak da će potrošnja solo autobusa u gradskoj vožnji biti 45 litara, a u prigradskoj 40 na 100 pređenih kilometara je nerealno, jer su kataloške vrednosti proizvođača znatno niže i iznose 35, odnosno 26 litara na pređenih 100 kilometara. Takođe, električni autobusi su odbačeni uz izgovor da nema infrastrukture, dok se istovremeno u ekološkim kriterijumima izostavljaju benefiti koje bi oni doneli", upozorio je Nikolić, pitajući gde je tehno-ekonomska analiza ovog projekta.
Željko Trifunović se fokusirao na zaštitu životne sredine i organizaciju saobraćaja, pitajući da li je uopšte uzet u obzir Plan kvaliteta vazduha za grad Valjevo.
"Nažalost, mi još uvek nemamo Strategiju razvoja grada, iako smo bili dužni da je usvojimo još 2021. godine. Da li će koncesionar biti u obavezi da vozi vozila na ekološki prihvatljiv energent, kao što je to uspešno rešeno u Kruševcu? Takođe, građane zanima hoće li postojati kontrolne tačke unutar linija, na primer kod Apoteke 101 ili Gimnazije, kako bi putnici znali tačno vreme prolaska, a ne samo vreme polaska sa Petog puka i dolaska u Petnicu", upitao je Trifunović.
Jasminka Nedeljković je ukazala na finansijske nejasnoće, napominjući da troškovi od oko 297 miliona dinara godišnje predstavljaju ogroman izdatak za budžet.
"Ugovor traje deset godina, a garancija se daje na 12 meseci uz formulaciju da se 'može' obnoviti, ali ne mora, što znači da realne garancije nema. Javni partner - Grad od ove koncesije nema nikakav prihod ni korist, već daje subvenciju za razliku u ceni karata i stvarnih troškova. Koncesionar ovde nema nikakav rizik", rekla je Nedeljković, uz opasku da u komisiji ne vidi saobraćajne inženjere i podsećanje da gradonačelnik nije ispunio obećanje da će u ovo telo uključiti predstavnike opozicije.
Tokom rasprave otvorilo se i ključno pitanje o postojanju krovnog saobraćajnog dokumenta grada. Nakon što je profesor Špiler priznao da mu saobraćaj nije uža struka i da ne može odgovoriti na ta pitanja, te da bi "svima bilo lakše da je postojala Studija saobraćaja", za govornicu je izašao odbornik Goran Gavrilović.
"Bivši načelnik Gradske uprave mi je lično rekao da Grad ima Studiju saobraćaja, da je ona urađena i uredno plaćena. Danas ovde slušamo kako sve ove linije tek treba uskladiti sa studijom koju navodno nemamo. Zato javno pitam gradonačelnika i v.d. načelnika Gradske uprave – da li Valjevo ima ili nema Studiju saobraćaja?", upitao je Gavrilović, ali odgovor nije dobio.
Stručni tim za realizaciju ovog projekta javno-privatnog partnerstva broji 12 članova. Predsednik tima je v.d. načelnika Gradske uprave Nemanja Rasulić, a u timu su i pomoćnik gradonačelnika Saša Đoković, rukovodioci odeljenja, službenici, kao i dva odbornika vladajuće koalicije – dr Vladimir Pantelić i Radoica Rstić.
Sledeći korak je imenovanje Komisije za izradu konkursne dokumentacije. Ona će u dokumentaciju inkorporirati sve elemente iz koncesionog akta, bliže urediti sve detalje i definisati predlog javnog ugovora. Potom sledi objavljivanje javnog poziva. Planirano je da novi sistem javnog prevoza bude u funkciji već od septembra.
Grad Valjevo je 2019. godine potpisao desetogodišnji ugovor sa SP "Lasta" Beograd za 24, kasnije 28, linija. "Zbog poremećaja na tržištu i nemogućnosti prevoznika da ispuni obaveze", ugovor je sporazumno raskinut 8. aprila ove godine sa odloženim dejstvom, što znači da je "Lasta" u obavezi da održava linije sve dok se kroz predstojeću javnu nabavku ne izabere novi koncesionar.