Da se ne zaboravi! Naravno, ali sve...

Ko nije imao priliku da četrnaestog avgusta u Valjevu vidi do tada neviđeno, mogao je da ga vidi u dokumentarcu Tamare Aćimović na televiziji Nova. I da se "opseti", ako je gledao. A posle prvih utisaka: svakojako, pa i nikakvo reagovanje! Pisca ovih redova koji spada u prve, zato je navelo na pitanje. "Kakvi smo to, ljudi"? I odgovor: "Nikakvi! Negde između ljudi, i neljudi...".

Nekadašnji "Grad ustanka!", doživeo je što se "Nikad nije videlo u Valjevu". A izgleda nigde u Srbiji tokom minule godine, najžešću intervenciju policije protiv demonstranata! Zvanično, "strogo u okviru nadležnosti!". Modrice, krvni podlivi i ostalo, verovatno su posledica klizanja o kore banana. Možda i poledice, kad 'oće na nas i ala i vrana, 'oće i poledica sredinom avgusta...

Pa šta s tim, izgleda da pita "tiha većina"? Šta to ne treba da se zaboravi, ipak smo u nečem, prvi! A policija? Ona je samo radila svoj posao, izvršavajući naređenja onih koji su takođe samo radili svoj... Ubedljivo najveći deo sinova i unuka građana "grada ustanka" (nije tako nazivan samo zbog onog četrdeset prve!), uz retke žive takve građane, takođe je tada samo radio svoj posao. Sedeo kao i ranije kod kuće ili ispred bezbrojnih kafića, navijao za naše ili tuđe sportiste ili "čukao" po mobilnom...

Čudno je, ali za one koji "nisu odavle" (ili jesu, ali ih pokriva zelena trava Novog i ostalih grobalja), neviđeno nasilje onih koji su plaćeni da čuvaju od nasilja, prošlo je praktično neprimećeno od onih čija je dužnost da ga primete i pokažu da su primetili! Tako je bilo, i prilikom obeležavanja pola godine... Pre svega, Gradonačelnik! Sam je sutradan rekao da je "domaćin naše kuće" i "prvi među jednakima", i samo "molio za mir". Apelovao na mlaćene i šutirane građane u glavnoj ulici pa i ulazima u zgrade, "da se suzdrže od napada na policiju". Njeno ponašanje, nije ni video ni pomenuo! Kao da ne zna da "Veća glava, više glavobolje!"? (Ono "Otmenost obavezuje!", nije odavle). A od nje se lako mogao osloboditi, ostavkom... Sudeći po filmu, Direktor bolnice takođe nije ništa video, osim da bi oni koji su morali da vide povređene, pošto su došli po medicinsku pomoć, mogli i da kažu šta su videli! Ali bar nije, ništa ni rekao... Kao ni Preosvećeni, verovatno je čekao odgovarajući dan za "mir Božji". A i Gradonačelnik mu je uzeo reč, iz usta... 

Proći će modrice, podlivi i slično, mnogo teže rane u duši. I treba, mada će možda biti zaboravljene zbog novih... Samo ne treba da bude zaboravljena praktično tišina, oko ovog događaja! Ni imenovani i neimenovani, koji su mogli i morali da omoguće onima koji nisu videli ni "uživo" ni preko dokumentarnog filma na TV Nova, ovo ponašanje policije "u skladu sa zakonom".

Tim pre što po nečem drugom, neće ni biti zapamćeni...