Nije sujeta, nego je malo Indijanaca za toliko poglavica...
Nije novo čuti da zajedničkog nastupa na izborima opozicionih subjekata nema, zbog sujete njihovih lidera! Bez obzira na to što su za smenu vlasti svi, i uz priznanje da je moguća samo uz taj nastup... A da li je, tako?
Zajednički nastup već je viđen i jeste omogućio pad Miloševića, ali i uz posledice bombardovanja, međunarodne izolacije, hiperinflacije... Međutim, viđeno je i ono posle! Međusobno "koškanje" i ometanje, do danas uzajamno optuživanje za nenastanak "šestog oktobra", problematične privatizacije, korupciju, izneveravanje nada i to ne samo nerealnih...
A na drugoj strani, vidi se narod razočaran u politiku. I ne vidi se kako bi umesto "zajedničkog nastupa" ili ujedinjavanja za jednokratnu upotrebu u "kolone", bolje bilo trajno ujedinjavanje srodnih stranaka!
Uostalom, šta toliko razlikuje Demokratsku stranku, i Novu demokratsku stranku Srbije (do skora samo DSS, čime se postavlja i pitanje njihovog razlikovanja), da se ne ujedine u jednu? Šta sprečava da u nju uđe i Socijaldemokratska, i svaka koja se zalaže za demokratiju? Uz koju ide uobičajeno: vladavina prava, borba protiv korupcije, "briga za narod!". Kakve ih "ideologije" razlikuju, kad je odavno vidljiv "kraj ideologije"?
Isto važi za po nekoliko deklarativno "desnih" i stranaka "centra" (prethodno pomenute ne žele da išta imaju sa "levicom"), od kojih svaka insistira na svojoj posebnosti! Tako da je i ovde kao i u prethodnom slučaju, "posebnost" obezbeđena liderom. A pošto je retko ko od njih zaista harizmatičan, onda ipak njegovom sujetom. Može i "idejnim razlozima", odnosno idejom kako da se pozicionira za "dan posle".
Normalne "nijanse" u shvatanju cilja i metoda od strane članstva, ne vode kod nas uobičajenom: cepanju i umnožavanju stranaka iste orijentacije. Praksa dovoljno pokazuje da u svakoj stranci, imala ideologiju ili ne, postoje neformalne, a nekad i formalne "frakcije". I mirno se nazivaju njenim centrom, levicom i desnicom, shodno tome da li su pripadnici za inoviranje programa i rada, za striktnu vernost programu bez "zaletanja" u bilo kojem smeru, ili za izvestan povratak!
Tako da je unutrašnji dijalog i prevaga čas jedne čas druge ili treće frakcije, uobičajeni stranački život. Koji stranku čuva od robovanja navici i letargiji, obezbeđuje dinamiku i reagovanje na izazove... U krajnjoj liniji vernost svojih, i skretanje na sebe pažnje "tuđih" birača...
Za svaki slučaj, još jednom o onom "posle!". (Bilo ga je i "šestog oktobra", odnosno kasnije). "Kvote" i borba oko njih, relativno su poznate. Ali što je pobednička koalicija šira, veća je i mogućnost da prvo što bude predloženo, bude i usvojeno! Radi "mira u kući", "koalicione sloge", ne zbog promišljenosti i adekvatnosti. Pa da se radi toga, i "istrčava!". A za "ceh" pogledajmo poraz "demokratskih snaga".