Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Za razumevanje našeg političkog života i ne baš lepo mišljenje o demokratskoj opoziciji (Demokratskoj stranci i Novoj demokratskoj stranci Srbije, ostale koje bi se mogle smatrati demokratskim su se ugasile ili nisu njihovog "ranga"), dobro je obratiti pažnju i na fluktuaciju njenih istaknutih članova. Zapravo na odlaženje, važan pokazatelj njihovog sadašnjeg značaja, i izglede buduće demokratizacije društva.
Oni koji su otišli iznosili su razlog: razočarali se! Odnosima u stranci, rukovodstvom, napuštanjem programa. Oni koji su ostali govorili su o njihovim preteranim ambicijama, neslaganju sa većinom i statutom... I u jednom i u drugom ima istine vredno ozbiljne pažnje. Kuda su otišli? U koje i kakve stranke, zanemarljiv je broj onih koji su otišli iz politike? "Vidi se iz aviona": niko u kako-tako levu, ne ni u kako-tako centrističku. Niko ni u opozicionu, samo u vladajuću! I usto, solidno desnu...
Pogledajmo, bez pretenzije na iscrpnost: iz Demokratske stranke, u Srpskoj naprednoj su Šapić, Vesić, Milojičić, Jeremić... Bliski su ovoj drugoj Šutanovac, Nebojša Krstić, Gordana Čomić... Iz Demokrtske stranke Srbije, tu su Jovanov i Bakarec... Opoziciji su nekada pripadali i Siniša Mali, pa i Zorana Mihailović i Dejan Bulatović. A baš levici, Vulin...
I šta sa ovim? Ništa naročito, ako je nepostojanje masovne psihologije demokratije, "ništa naročito". Ali jeste, jer bez nje, a ne samo "masovne baze", "kritične mase", nema demokratizacije. (Kao što bez masovne psihologije socijalizma, nije bilo socijalizma. A zbog postojanja masovne psihologije fašizma, i te kako je bilo fašizma!).
Ma koliko se u nju zaklinjali, i navodno na njoj radili! Kako vidimo iz "priloženog", demokratski nisu raspoloženi brojni istaknuti članovi. Uz dodatno: koliko je još takvih "diglo sidro" i osnovalo novu stranku, čim bi stara na parlamentarnim izborima, prošla slabije od očekivanja? Štaviše i još nedemokratskije: čim bi oni tako prošli, na stranačkim izborima...
Što se oni koji su ostali ponašaju kao da se nije ništa desilo, ili da su jači bez "mangupa u svojim redovima", možda ih čini sigurnijim. I činilo bi, da su novima i poznatima, nadoknadili odlazak dugogodišnjih i poznatih! A nisu, samo su dobar deo onih koji ovo posmatraju, naveli na nezgodne misli. Tipa: "A kad li će neki od ovih, krenuti uhodanim putem?". Uostalom, setimo se ne samo izbornih rezultata nego i nalaza ozbiljnih istraživanja javnog mnjenja, nespremnosti da se na izbore izađe samostalno...