Svaka reč ima odjeka! Pa i pesma, i to na javnom mestu...
Izražavanje političkog mišljenja "fizičkim sredstvima", ako nije svakodnevica nije ni nešto začuđujuće! Što vlast i njeni mediji žučno reaguju kad su sada upotrebljena na račun Ane Bekute nije iznenađenje, žele ih isključivo za sebe. Tako da se iz nekog drugog razloga, na njihovo korišćenje toliko najedio Boris Tadić!
Izgleda kako nije primetio (pročitao, imao je od koga!), da je još davno "u ovo vreme, sve postalo politika" (Kjerkegor). A ne tako davno da je kolega njegovog oca, Esad Ćimić, napisao knjigu Politika kao sudbina. Zato je, ne treba se čuditi, "politika" i koncert na čačanskom trgu, zbog "srpske nove godine!". Dodatno što i nije "srpska" nego po julijanskom kalendaru, a nije ni nova godina jer je u Srbiji na snazi gregorijanski. Za svaki slučaj, pitajmo kad se dotična, i "čeka"? Za možda i sve pitane: "Glupo pitanje! Pa trinaestog januara, uveče!".
Drugo i ozbiljnije: zar nije politička odluka da se za koncert odvoji ne baš mala svota, naravno iz budžeta? Neizbežno, na uštrb nečeg drugog... Tako da učestvujući u političkom, pa time i delujući politički, Ana Bekuta je morala biti spremna i na političko delovanje na svoj račun... Ana je "samo umetnik koji radi svoj posao", podseća Boris? Naravno, a zar svoj posao ne rade i oni koji pune budžet, i koje niko nije pitao za ovo trošenje? Srećom po Čačane, a na nesreću nekima drugde: i oni koji ga ne pune, jer su ostali bez posla! A Ana će pevati i Borisu, opet. Ako bude ono što je bio, ili ako dočeka da negde njegovi budu opštinska vlast...
Vredno je posebne pažnje: izabrani da vrše vlast, mnogo veruju da su izabrani da je vrše kako im se prohte. A ako deo onih koji su ih izabrali ili nisu, ali odluka većine ih obavezuje kao da jesu!, nije time zadovoljan, neka nezadovoljstvo ispoljavaju "kroz institucije". Kao da se ne vidi "iz aviona", da nisu zadovoljni ni institucijama. Uključujući raniju instituciju predsednika Srbije zvanog Boris Tadić, i današnju Socijaldemokratsku partiju kojoj je na čelu Boris Tadić. Nastale njegovim opredeljenjem da se "vidi u nekom novom filmu", napusti brod koji tone, a kome je bio kapetan, i pripomogne razmnožavanje Demokratske stranke. Prostim deljenjem, kao da je jednoćelijski organizam...
Ponovo, ništa čudno! Kad ni vlast ni opozicija "ne deluju uverljivo", građani "uzimaju stvari u svoje ruke". I ozbiljnije stvari od ledenica, pogotovu grudvi snega, pogotovu čekanja na "izjave" i "osude". Ukljujući Tadićeve mnogo umesnije, povodom upada policije u Filozofski fakultet u Novom Sadu. Kako je negde neko primetio: i najžešća reč negodovanja, nije u stanju čak ni muvu da ubije...