27.03.2023, 12:17

Konkurs za kupovinu seoskih kuća

Grad Valjevo je već treću godinu za redom dobilo poziv od Ministarstva za brigu o selu da učestvuje u konkursu za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, objavljeno je na sajtu gradonačelnika Valjeva "Lepa reč Valjeva".

 

"Uspešno smo realizovali projekat u protekle dve godine, u 2021. godini je pet seoskih domaćinstava dobilo sredstva od Ministarstva, a prošle godine jedno. Svake godine raste interesovanje mladih ljudi, koji žele da žive i da se ostvare u lepšim i boljim uslovima", rekla je Milica Stanojević, predsednica Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom i pozvala sve bračne, vanbračne parove da dođu u preduzeće "Agrorazvoj" da se raspitaju, uzmu dokumentaciju kako bi konkurisali.

 

Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe i član ove Komisije je rekao da je ovaj projekat do sada pokazao da postoji interesovanje, jer je oko 1100 porodica u Srbiji kupilo kuće na selu i započelo svoj život.

 

"Konkurs se odnosi na ljude mlađe od 45 godina, tako da osim što se obnavljaju napuštene kuće na selima, a procenjuje se da ih je više od 200.000 u Srbiji, zanavljaju se sela dolaskom mladih ljudi. Potrebno je ispuniti određene uslove, da bi ljudi došli u posed ovih nekretnina. Potrebno je da podnosioci budu mlađi od 45 godina, da su najmanje tri godine građani Republike Srbije, da su punoletni, da nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi krivični postupak. Mogu biti pojedinci, supružnici, u vanbračnoj zajednici, ljudi koji žive na selu, ali nemaju nekretnine, već samo poljoprivredno zemljište, da nisu u proteklih pet godina prodali, ili da sada nisu vlasnici neke nekretnine", naveo je Svetislav Marković šest koraka koje je propisalo Ministarstvo za brigu o selu.

 

"Podnosilac prijave samostalno treba da konkuriše, kod nas u Valjevu se konkuriše u „Agrorazvoju“. Nakon uzimanja dokumentacije, popunjava se obrazac. Potom se šalje Komisija za procenu vrednosti stanja objekta. Kasnije, terenska kontrola sa zapisnicima sa terena, u kojoj učestvuju i prodavac i kupac, utvrđuje vrednost imovine, koja ne može biti veća od 1,2 miliona dinara", pojasnio je uslove konkursa Marković.

Aleksandar Lazarević, Milica Stanojević, Svetislav Marković (Foto: www.leparecvaljeva.rs)

 

Aleksandar Lazarević, kao član Komisije građevinske struke iz Odeljenja za urbanizam, saobraćaj, građevinarstvo i zaštitu životne sredine je rekao da će zadatak biti da na licu mesta utvrde da li je objekat kupoprodaje čvrst i stabilan i da li postoje uslovi za normalan život u takvom objektu.

 

"Podrazumeva se da objekat mora da bude čvrst i stabilan i da ne ugrozi bezbednost budućih stanara. Sama opremljenost objekta nije od presudne važnosti, jer znamo da će svi ti budući kupci ući u renoviranje i poboljšanje uslova, pa na to gledamo fleksibilno. Osnovna stvar je da objekat mora biti konstruktivno stabilan i čvrst, da može da se u njemu normalno živi. Objekat mora imati čistu papirologiju, mora biti uknjižen na ime vlasnika-prodavca nekretnine. Gleda se u Katastru i stanje sa okućnicom i da podnosioci zahteva ispune tražene uslove", kazao je Lazarević.

 

Svetislav Marković je rekao da nisu zadovoljni brojem ljudi koji se prijavljuju da prodaju kuće, ali da jedan od razloga može biti i taj što Zapadna Srbija još uvek nema izraženu depopulaciju, kao npr. u Istočnoj Srbiji, u kojoj su sela ispražnjena. Ova mera Vlade Srbije upravo ima za cilj da pomogne u vraćanju ljudi na selo, naročito u onim rubnim delovima Srbije, gde su proteklih godina sela ispražnjena.

 

"Kod nas imamo situaciju da imamo veće interesovanje ljudi, koji bi da kupe nekretninu, nego onih koji bi da prodaju. Apelujem na ljude koji su voljni da prodaju nekretnine tim mladim ljudima, da to i urade. Mnogo je domaćinstava koja su se urušila i shvatamo sentimentalnu vezanost vlasnika za te objekte, iako u njima ne žive, jer je jaka veza naših ljudi sa selom. Ali ako mladim ljudima omogućimo da kupe ta domaćinstva, dok su još u nekoj mogućnosti da se koriste, razvijaće se sela. Mladi su prilično dobro potkovani sa novim tehnologijama, veštinama, bave se nečim čime se naši poljoprivednici ne bave. To je jedan od lepih podsticaja da se selo razvija. Uglavnom dolaze porodice koje imaju decu i to su sve stvari za koje se vredi boriti", zaključio je Marković.