Valjevo se oglušilo o zakon: Nisu uklonjene klime sa uličnih fasada javnih zgrada, a rok istekao 4. avgusta

Iako je rok za usklađivanje s novim zakonskim propisima istekao 4. avgusta 2025. godine, skoro ni sa jedne javne zgrade u Valjevu još uvek nisu uklonjeni vidljivi klima uređaji sa fasada. 

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 4. avgusta 2023, sve nove zgrade moraju biti projektovane bez vidljivih spoljnih jedinica za grejanje i hlađenje. Postojećim vlasnicima zgrada u zaštićenim zonama i kulturnim dobrima dat je rok od dve godine da ih uklone, dok vlasnici ostalih objekata imaju rok od pet do deset godina.

Ovaj zakon se naročito odnosi na zgrade javne namene u granicama nepokretnih kulturnih dobara i zaštićenoj okolini kulturnih dobara, čiji su vlasnici bili dužni da uklone sve spoljne jedinice sa uličnih fasada do 4. avgusta 2025. godine.

Međutim, na osnovu uvida u Plan generalne regulacije "Centar", očigledno je da su brojne javne institucije zanemarile ovu obavezu. Među onima koji nisu postupili po zakonu su Centar za kulturu, Republički fond za PIO, PTT saobraćaj "Srbija", Viši, Osnovni i Privredni sud, Zavod za javno zdravlje, Međuopštinski istorijski arhiv, zgradama Ministarstva odbrane, Poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda, kao i na svim objektima u vlasništvu grada Valjeva, među kojima je i Gradska kuća u Karađorđevoj ulici. 

Zakonom su propisane i visoke novčane kazne za nepoštovanje ovih odredbi. Vlasnici zgrada - pravna lica, koji ne postupe po zakonu, mogu biti kažnjeni sa 50.000 do 100.000 dinara. 

Zanimljivo je da je sedište Komunalne milicije, koja je zadužena za nadzor, u objektu koji je takođe proglašen za nepokretno kulturno dobro, a na čijoj fasadi se i dalje nalaze klima uređaji.

Dodatni problem predstavlja činjenica da grad Valjevo nije ispunio svoju obavezu i u roku od godinu dana, odnosno do 4. avgusta 2024. godine, doneo opšti akt kojim bi preciznije regulisao način uklanjanja klima uređaja. Zakonom je propisano da će se novčanom kaznom od 50.000 dinara kazniti odgovorno lice jedinice lokalne samouprave ako u propisanom roku ne donese opšti akt.

Ovo nepostupanje nadležnih organa, uključujući Gradsku upravu, komunalnu inspekciju i komunalnu miliciju, stvara komunalni haos u gradu i šalje poruku da se propisi mogu ignorisati ili da propisi važe jedino za građane.

Umesto da prednjače u sprovođenju zakona, nadležne institucije i same su primer nepoštovanja propisa, što direktno utiče na estetski izgled i očuvanje kulturno-istorijskog jezgra grada.