Domaći ajvar – specijalitet porodice Robajčević

9. oktobar 2018. 06:58

| Autor: Milica Lukić, Projekat Koceljeva 2018

Sećate li se jeseni kada ste bili mali, mirisa pečenih paprika, ukusa bakinog ajvara i kiselog kupusa iz bureta? Danas sigurno imamo manje vremena za pravljenje zimnice, pa se tako veliki broj ljubitelja ukusne i zdrave hrane odlučio da svrati u Koceljevu i na jubilarnom desetom po redu Festivalu zimnice pazari šarene tegle pune i slatkog i slanog.

Više hiljada ljudi šetalo se među oko 250 tezgi ne bi li izabrali ajvar, krastavčiće, slatka, džemove, sirupe i druge specijalitete u teglama i flašama, po svojoj meri. Na tablama iznad štandova smenjivala su se imena gradova i sela iz ovog kraja. Cene su bile pristojne, pa su mnogi porodično došli iz velikih gradova kako bi kupili ajvar za 400 dinara.

Svako ko je na festivalu bio u nedoumici koji će ajvar da kupi i koji džem da degustira, na štandu gazdinstva "Gazda Agrarkov špajz", svaka nedoumica odlazila je u zaborav. Kod porodice Robajčević, "Gazda Agrarko" je na izvoru kvaliteta pošto uzgaja domaće voće i povrće čiji je ukus možda davno zaboravljen a od kojih se prave neindustrijski proizvodi po originalnim receptima.

U "Gazda Agrarkovom špajzu" proizvodi su prirodni, ručno pravljeni i neodoljivo ukusni. Mogu se odlično kombinovati sa mesom ili sirom, a slatki proizvodi mogu se koristiti za pravljenje pita i kolača ili najradije mazati na hleb. Najviše je zastupljen ajvar, a pored njega proizvode se i raznovrsni džemovi, gde džem od šljiva sa čokoladom i rumom zauzima vodeće mesto.

- Imamo devet hektara zemlje na kojoj uzgajamo kajsiju, šljivu, papriku, paradajz… Blagi i ljuti ajvar, džem od šljiva sa čokoladom i rumom, slatko od dunja i oraha neki su od naših proizvoda - ispričao mi je Nikola Robajčević, koji živi u Beogradu, a vikende i sezonu provodi na porodičnom gazdinstvu u selu Svileuva.

Svileuva je selo u opštini Koceljeva u Mačvanskom okrugu sa leve strane reke Tamnave. Vrlo prostrano i neravno selo gde je osnovno zanimanje meštana u poljoprivredi. U selu se nalazi Crkva Svetog Stefana osnovana 1828. godine.

- Sve što vidite na ovom štandu uzgajamo na poljoprivrednom gazdinstvu. Sezonu počinjemo na proleće, sa pojavom prvog voća i povrća, a onda, kako šta stiže, prelazim na džemove, salate i druge slane specijalitete - priča Robajčević.

Kako navodi, pravi domaći ajvar pravi se isključivo od pečenih paprika. "Mi samo takav i pripremamo. Biramo najkvalitetnije crvene paprika sorte Kurtovska kapija, mesnate i zrele, ali bez vode u sebi. Pečemo ih dok ne omekšaju. Sutradan ih očistimo i meljemo, pa ih kuvamo. To je najteži deo posla sa pripremom ajvara", kaže Nikola Robajčević.

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse.

- U preradu voća i povrća angažovali su se svi članovi domaćinstva. Treba napomenuti da su prihodi veći po gotovom proizvodu, a kada ne bi vršili preradu, problem bi nam predstavljao i otkup sirovina. Svakako najviše pažnje treba posvetiti kvalitetu proizvoda, a tržište danas traži sve veću količinu tradicionalnih proizvoda. Tako smo se mi odlučili za proizvodnju zimnice i smatram da nismo pogrešili – zaključuje naš sagovornik.