Zimnica u Koceljevi se uveliko sprema

Mnoge domaćice sa zadovoljstvom pripremaju zimnicu od voća i povrća koristeći stare i proverene recepte naših baka. Zato su neke od njih već uveliko počele da čuvaju sezonsko voće i povrće za zimu, bilo zamrzavanjem, sušenjem ili u vidu džemova, marmelada, pekmeza i slane zimnice. 

Ove godine će po jubilarni deseti put Opština Koceljeva biti prestonica zimnice. Naime, poslednjeg vikenda u septembru mesecu održaće se privredno-turistička manifestacija "Festival zimnice", koja će ove godine okupiti oko 250 izlagača slatkog i slanog programa. Za domaćice u Koceljevi, ovaj festival je prilika da svoje proizvode, koje pripremaju po tradicionalnim receptima, predstave kupcima. Cilj manifestacije je unapređenje proizvodnje, prerade i plasmana povrća, voća i drugih poljoprivrednih proizvoda tog kraja.

Na šarenim tezgama, naći će se mnogo različitih teglica, ne samo krastavčića, cvekle, pečenih paprika, raznih kiselih salata, te slatka od smokava, dunja, višanja, lubenica, uz sokove od zove i sirupe od kupine, već i suhomesnatih proizvoda poput kobasica, slanine, čvaraka.

Područje opštine Koceljeva nalazi se u severozapadnom delu Srbije. Tradicionalno je zastupljena voćarska i stočarska proizvodnja, kako zbog prirodnih uslova tako i zbog prerađivačkih kapaciteta. Najzastupljenije voćne kulture su šljiva, višnja, kajsija i jagoda, a od povrtarskih paprika i paradajz. Od ukupno obradivih površina najveći procenat zauzimaju žita koja se pretežno koriste za ishranu stoke na poljoprivrednim gazdinstvima.

Prošle godine, na jednom od mnogobrojnih štandova, našla se i Careva kuhinja, zimnica vredne domaćice Biljane Ilić iz Svileuve. Kako nam je istakla, najviše se prodavao ajvar, koji se mogao kupiti po ceni od 500 dinara za jednu teglu. "Gledajući cenu sirovine, ajvar nije skup, ali su meni potrebna tri dana da ga napravim. Prvog pečem papriku, drugog je čistim i ostavljam da se preko noći ocedi, a tek trećeg na red dolazi prženje, pakovanje u tegle i pasterizovanje. U jednom takvom ciklusu mogu da proizvedem 20 tegli, a onda sve iznova", dodaje Biljana.

Objašnjava da najčešće konzervira hranu pasterizacijom jer zna da je to najzdravije i najbezbednije što može da pruži ukućanima. Sama proizvode voće i povrće, retko šta kupuje, pa je i sa te strane bezbedna kada je hrana u pitanju.

Na pitanje da li se priprema za predstojeći festival, rekla mi je da ne proizvodi mnogo ali se trudi da bude raznovrsno i, pre svega, zdravo. Napominje i da kupci pored kvaliteta traže i pristupačne cene.

Pečene paprike (Foto: Milica Lukić)

Na prošlogodišnjem festivalu, porodica Ilić je dobila nagradu, treće mesto za sirup od višnje koji prodaju u velikim količinama. "Mlade domaćice iz straha stavljaju različite dodatke u sirup, a nema potrebe za tim. Ja iscedim voće, zašećerim i dugo kuvam. Sipam u sterilisane flaše, dobro zatvorim i to može da stoji zaista dugo. Na isti način pravim sirupe i od drugog voća", priča mi Biljana.

Pored tradicionalnih receptura, naša sagovornica u ponudi ima i kisele lubenice, salatu koja je po ukusu dosta slična kiselim krastavcima, kao i slatko od šargarepe. Kako je istakla, recept za pravljenje kiselih lubenica nije zahtevan. Prokuva se voda i doda morska so. Zatim se nezrele lubenice iseku na željenu veličinu i preliju spremljenim nalivom. Sipa se u tegle, zatvara i ostavi da lubenice uskisnu. Ova neobična salata, ima ukus kao kiseli krastavci i odlična je kao dodatak uz mnoga jela.

Naša sagovornica sprema na stotine tegli klasične zimnice, ali voli i da eksperimentiše. Tako neke vrste povrća na njenim krcatim policama u podrumu završe kao slatka zimnica, dok pojedine voćke ostavlja u slanoj varijanti. I ne samo da voli novitete u špajzu, već je spremna da sa drugima podeli recepte. Neki od njih su i zahtevni, ali delikates zaista ima dobar ukus i opravdava uložen trud i vreme.

Kažu da dobre navike ne treba menjati, pa će tako ovogodišnji Festival zimnice biti otvoren za veliki broj posetilaca i iskusnih degustatora.