Ars Vivendi

Karikature, uglavnom. Tekst, ponekad.

07.02.2023, 09:51

Maki

č: | fb:

"Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi", Žan Žak Ruso.

 

Znao sam da je teško bolestan, ali, znajući ga, mislio sam – boriće se, on je veliki borac i optimista, možda će opet pobediti, viđaćemo se ponovo... A onda ipak tužna vest, koja me je baš rastužila. I uvek u takvim situacijama, mozak aktivira sećanja i slike, to valjda pomaže...

 

U porodici evociramo uspomene, smejemo se punog srca na sve one događaje kojima smo prisustvovali, a gde je Bogoljub bio pokretač ili glavni akter. U Srbiji ga uglavnom pamte kao jednog od pokretača petooktobarskih promena, ali je on bio mnogo više od toga.

 

I zato osećam potrebu da ovo napišem.

 

Ne znam otkud mu poriv da to uradi. Možda baš onda kada je kao čuvar Narodnog muzeja u Valjevu, sredinom osamdesetih godina, jedne zime napravio Sneška ispred ulaza. Muzej je tada bio jedna zaparložena ustanova, potpuno zagubljena u vremenu i prostoru, sa staromodnom ideološkom muzejskom postavkom koju gotovu da niko nije više želeo da vidi. Bilo je tu mnogo neiskorišćenog prostora, mnogo nepotrebnih kancelarija. Maki je to video i sinulo mu je da deo tih prostorija može mnogo pametnije da se iskoristi.

 

Danas, kada se toga setim, uopšte mi nije jasno kako je za svoj poduhvat dobio dozvolu od rukovodstva muzeja, ali to više nije toliko važno. Uglavnom, Maki je taj, učmali, zaboravljeni gradski prostor pretvorio u mali "kulturni centar". Veliki broj mladih ljudi, mladih umetnika, književnika, muzičara, glumaca je našlo ambijent koji je plenio entuzijazmom, energijom i kreacijom. Sada mislim, da je to bio najveći uzlet valjevske kulture, jedini period kada su mladi ljudi zaista osećali da su važni, potrebni, da ima smisla... Ređale su se izložbe, književne večeri, pozorišne predstave i tribine, mnogo gostiju iz drugih gradova. Maki je bio stožer, moderator, nikada sebe nije isticao u prvi plan. Bio je to period kada je i Valjevo zaličilo na jedan prelepi srednjoevropski grad u koji se vraćalo, a mnogi su dolazili da u njemu ostanu.

 

Na ovom primeru Maki je pokazao kakva pokretačka snaga može da bude energija pojedinca da promeni stvari. Ovaj primer uvek ističem, kad god čujem da "ne možemo ništa", da od "nas ništa ne zavisi".

 

Iz takve atmosfere i zajedničkog druženja, rodila se naša, naivna, zamisao da nas četvorica (Peđa Sević, vajar Bane Đurašinović, Maki i ja) napravimo prvi dizajn studio u Valjevu, koji smo nazvali "PRIZMA". Verovali smo da je dovoljno da se susretnu kreativne energije i da će rezultati neminovno doći. Nismo bili uspešni, brzo je stvar pukla, ispostavilo se da se ipak radi o razlikama koje nisu mogle da se prevaziđu. Ali, dok je trajalo bilo je i dosta inspirativnih trenutaka, uglavnom, bez obzira na sve, veliko iskustvo koje je svima mnogo značilo.

 

Maki je u to vreme imao izložbu u Omladinskom centru koju je nazvao "LJUDI". Okupio se veliki broj posetilaca, očekujući nove slike u Makijevom opusu, ali se desio potpuni šok. Svi ramovi okačeni na zidovima su bili prekriveni belim platnima, a kada ih je autor skinuo, na zidovima su bila ogledala. Bilo je gunđanja i ljutnje, ali i duhoviih opaski da je to - Maki.

 

I taj čuveni atelje u atomskom skloništu... Maki je tu slikao i crtao svoje čuvene crteže. Tu se dolazilo i da se pregledaju neke knjige, jer on je sa svojih putovanja u inostranstvo donosio uglavnom knjige o umetnosti i to je postala jedna ozbiljna biblioteka.

 

Ono čega se posebno sećam je još jedan od njegovih talenata – osećaj za glumu i pokret. U jednoj fenomenalnoj pozorišnoj predstavi, jako komplikovanoj i zahtevnoj, sa mnogo glumaca, sa kompleksnom muzikom i songovima, Maki je briljirao. Tu predstavu je stvorio reditelj Miroslav Trifunović Ćiša i predstavlja kompilaciju tri dramska dela, za tri različita vremenska perioda. Predstava "PROSJAČKA OPERA", okupila je gotovo sve kreativne snage Valjeva, igrali su i profesionalni glumci. Predstava je imala svoj vrlo uspešan život, a vrlo veliki doprinos tome je dao i Maki.

 

Pokazao je urođeni talenat, ali je bio potpuno neupravljiv, što je predstavljalo problem za reditelja, jer nisu postojale rediteljske smernice koje su mogle da ga zauzdaju. Specijalno se pripremao za svako izvođenje, sam je vodio računa o frizuri i nikada nisi bio potpuno siguran šta će uraditi. Na bini bi se svi akteri predstave nacrtali iza zavese, čekajući sa znatiželjom šta će "novo" Maki napraviti. Čiša je to tolerisao, jer je on bio beskrajno duhovit i šarmantan, nalazeći sve kreativnija scenska rešenja. Počinjem odmah da se smejem kada se pisetim tih njegovih scena.

Bogoljub Arsenijević Maki

Bogoljub Arsenijević Maki (Foto: Đorđe Đoković)

 

Šta tek reći o REPUBLICI KOLONIJI, parodiji- projektu koji je u najuspešnije moguće ismejao početak višestranačkog života u Srbiji početkom devedesetih godina, koji je bio urnebesan sa mnoštvom opskurnih likova (gle čuda, današnjica izgleda još parodičnije i grotesknije...). Maki je, sa svojom ekipom iz kolonije (premijer Teša i ministri) uspeo da ismeje naš mentalitet, naše političke podele, naše elementarno neznanje i primitivizam... U tome je, po mom mišljenju, prevazišao i uzore "pajtonovce" i "nadrealiste", jer se alegorija i groteska nije dešavala na ekranu veću stvarnom životu, na svarnom mestu u Valjevu, sa svarnim ljudima. Performans sa spomenikom SRPSKOM PREDSEDNIKU, čije rušenje Maki komentariše sa mikrofonom i razglasom kao da komentariše utakmicu, je NEZABORAVNO.

 

Ovo su bile samo neke od sekvenci iz njegovog sadržajnog života. Verujem, da bez obzira na sve teške trenutke koji su ga pratili, da je otišao zadovoljan.

 

Drago mi da je bio deo moje mladosti i nekih kasnijih godina, da sam mogao da svedočim o njegovoj originalnosti, nesebičnosti i plemenitosti, o njegovim multi talentima...

 

I o njegovoj SLOBODI.

 

"Tajna slobode počiva u hrabrosti" - kaže Plutarh. Maki je nesumnjivo bio hrabar.

 

Valjevo odavno ne liči na sebe. Možda će se jednom ponovo podići.

 

Bez Makija biće mnogo teško.

 

Dušan Arsenić

Karikatura za Makija (1999.)

Karikatura za Makija (1999.) (Foto: Dušan Arsenić)

*karikatura objavljena u decembru 1999. godine u reviji "Kolubara", u vreme kada ga traže zbog mitinga u Valjevu, pre nego što će biti uhvaćen i brutalno prebijen.

Blogovi