04.10.2021, 09:05

"Crtanje mete na čelu", nije dovoljno...

Uredno "čašćavanje" političkih protivnika, ne samo pogrdnim nego i imenima i atributima koji prećutno pozivaju na nasilje prema njima i unapred ga opravdavaju, nije ni novo ni naše! Posebno je isticano u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, da su teroristi iz "Grupe Bader-Majnhof", studiozno (nemački!) satanizovali ljude iz vlasti. Ne iz slepe mržnje nego proračunato: kako bi ih, pre svega bez griže svoje savesti, a potom i bez zgražavanja javnosti, mogli "trebiti ko vaške!".

 

Približno u isto vreme u Italiji, "Crvene brigade" su na isti način pripremale sebe i javnost, na akcije daleko od legalnih. Uključujući otmicu i ubistvo Alda Mora, poštovanog bivšeg, a ne aktuelnog, premijera. Slabije je isticano jer je jasno u čijoj su ruci "nož i pogača" (mediji), da istu "tehniku" rado koristi i vlast. Ne samo autokratska, nego svaka koja radi po principu "Nema demokratije, za neprijatelje demokratije!". Ko misli da je princip u redu, greši. Šta bi rekao za drukčije zvučanje, a isto značenje: "Nema zakona, za neprijatelje zakona!"?

 

Uredno se kaže da je u pitanju priprema terena za daleko oštriji obračun, tzv. crtanje mete na protivnikovom čelu. Tačno, ali nije lako pucati u nečije čelo! Ni policajcima, po naredbi koju moraju izvršiti i koju sami smatraju ispravnom. Zna se da polovina angažovanih, u puškama ima ćorke kako bi se mogli pravdati da lično nisu ubili... Kako onda navesti anonimnu "privatnu osobu", kojoj se "crtač" nije ni obratio? A kamoli naredio, što znači ovlastio, i oslobodio svake krivice? Nije tako teško, ako treba pucati u osobu lišenoj ljudskosti, "nečoveku" koji to nije od rođenja (nije životinja), nego se sam "onečovečio". (Postao posle niza "alotropskih modifikacija", današnji "strani plaćenik", "izdajnik").

 

Za njega ne važi ni Božje (a vratili smo se Bogu!), ni ljudsko: "Ne ubij!". Ne sledi mu ni uobičajen način ubijanja čoveka, setimo se straha kneza Alekse. Ne od smrti, nego od "bezčesne smrti!". Normalno ne važe, ni znatno niže moralne i pravne norme... Kada je to moguće (Drugi svetski rat, koji nekima kod nas nije završen), nekom takvom sledi klanje! Umesto streljanja, jer strelja se osuđen od strane suda, što znači ipak čovek.

 

A kolje se životinja, kojoj se ne sudi baš zato što je životinja. Štaviše, ne kolje se ni ona, životinja je često kućni ljubimac. Kolje se "stoka!". (Uzgred i kao objašnjenje poznatih strahota, što je veći broj zaklanih, manja je mogućnost za grižu savesti odnosno osudu trećih lica, zbog svakog pojedinačno. Jedno ubistvo je ubistvo, a ubijanje mnoštva je "statistika". A klanje je posao u kome se obično zna i norma...). Zato posle korišćenja i reči "životinja" kao pogrde za izvesne ljude, lako i često sledi "svašta". Sve ozbiljnije od "crtanja mete", koje je samo po sebi neučtivost i bahatost! Ili dodvoravanje svojima, prikrivanje vlastite prošlosti...