17.02.2024, 08:24

"Imena luda nalaze se svuda!". Ali i sasvim drukčija...

U školi učimo da se materija ne može uništiti, može samo jedan njen oblik preći u drugi. Tokom života naučimo da to ne važi samo za materiju. Uglavnom sa žaljenjem jer bi bilo bolje da štošta može biti uništeno. I ostajemo na žaljenju dok dotično nastavlja da traje i poprima druge oblike, mada nije materija. Tako da njegovo prelaženje iz jednog oblika u drugi ne svedoči o njegovoj neuništivosti, nego o nama i našem neradu na njegovom nestajanju...

 

Pogotovu kad se ne radi o nečem za sve važnom, ali i jako teškom, a takvog ima na pretek. Recimo neukus, i samo na firmama i proizvodima! Ali baš što je tu, "svetu na vidiku", navikava, ne samo na odsustvo ukusa kao ipak nečeg dozvoljenog ili za blagu osudu, nego na mnogo ozbiljnije. Zaključno sa apsolutno nedozvoljenim i za neizbežnu, a strogu osudu, tako da umesto njih, imamo "banalnost zla". Zlo kao svakodnevnu pojavu, ne neukus!

 

Kod nas je na neukus nešto reagovanja bilo, kad je jedan kafić dobio ime "Kod lažnog svedoka". Mnogi su prihvatili da je "neobično" i marketinški dobro, ali da ne ide! Navodilo je ne samo na korišćenje njegovih usluga nego na insinuacije i "loše misli" o Višem sudu sa druge strane ulice. I sa samo tri, ali ovakve reči, nenamerno i nesvesno sugerišući da dovoljne... Pošto kod nas od "petog oktobra" za bilo kakav uspešan javni protest nema takozvane kritične mase, ime je ostalo. Ali znatno diskretnije! Pogotovu u odnosu na neukus, koji je prosto eksplodirao sa ćevabdžinicom "Gavrilo".

Zašto Gavrilo, ili koji Gavrilo? Naravno da nije bilo koji, ni nepoznati. Zna se koji, mada ne piše slovima. Piše vidljivije i izdaleka, dobro poznatim likom Gavrila Principa! "Pa šta s' tim?". Stvar vlasnika je kakvo će ime dati držeći se svog ukusa, "mode", "marketinga", rekao bi "svako"? Naravno, pod uslovom koji je ispunjen od strane onog koji je firmi dao ime: operisan od elementarnog ukusa, ako zna čije je to ime. I da dotični, kako bi mu ime stajalo na jednoj firmi, i da nije u glavnoj trgovačkoj ulici i u najstrožem centru, to zaslužuje.

 

Ali ako zaslužuje, zaslužuje li ona njegovo? I sad stižemo do problema: ako je terorista, kako se ne priča "zna se gde" u svetu nego to rekoše i Vuk Drašković i kralj Aleksandar u "Aleksandru od Jugoslavije", Gavrilo to ne zaslužuje! A ako je jedan od "vidovdanskih heroja", imamo novu situaciju. Zbog koje ovo, i pišemo! Ne dotična nego bilo koja ćevabdžinica (i ne samo ćevabdžinica), njegovo ime ne zaslužuje...

 

Jesmo li privatizovali sve čega smo se dohvatili. Kao i uvek posle "skokova" i "povrataka", na brzinu i nepromišljeno. Opet se i okrećemo, uviđamo da "Što je brzo, to je kuso!". Trebalo bi da vidimo i kako nije sve za privatizovanje, što su matičari u obavezi da ne upišu svakojako ime novorođenčetu? U protivnom, čeka nas nastavak i jačanje neukusa. Tipa toaletnog papira pravljenog u susedstvu, sa imenom "Vožd"!!!