13.03.2015, 21:08

Skromnost i čestitost, nekad beše...

Slušajući o pokojnoj Ljilji Ljiljak, prisutnima na komemoraciji i na groblju neobično je zazvučalo da je jednu godinu radila kao profesor gimnazije u Ljuboviji. Normalno! Šta će tamo, u gradiću koji je trebalo da potopi veštačko jezero planirane najveće hidrocentrale na Drini, zbog čega je decenijama bio praktično konzerviran? Valjevka, profesor „čiste filozofije“, usto kćerka pukovnika a kasnije generala Đuke Ljiljka, direktora tada moćnog „Krušika“. Toliko da je gradu mogao da izgradi i pokloni, i Dom kulture!

            Odgovor je prost, za nju i njenu porodicu, njen i porodični krug. Pa i za tadašnje prilike, ma koliko to danas mnogima delovalo neverovatno! Ljilja nije htela da koristi očevu ulogu, položaj i moć, a otac ih je pažljivo odvajao od svog porodičnog života... U okruženju nikome nije padalo na pamet da nekoga otpušta kako bi se za nju našlo mesto, ni da otvara novo radno mesto. Danas uobičajeno „partijsko zapošljavanje“ bilo je neuobičajeno, ili jako ograničeno na specifična radna mesta. A moral se nije svodio na „moralno-političku podobnost“, ona se tražila za „penjanje“. Za zapošljavanje i ostajanje u zaposlenju, čak i na „rukovodećim radnim mestima“, tražila se stručnost...

            Idealizacija prošlosti, jednog „nostalgičara“? U ovom slučaju, ne bi se reklo! Piscu ovih redova, Ljiljino zaposlenje poznato je „iz prve ruke“. Blagodareći činjenici da je pola godine radio u ljubovijskoj gimnaziji i bio u kontaktu sa tamošnjim ljudima, posle telefonskog razgovora seo je sa novopečenom koleginicom u autobus, odveo je „i zaposlio“! I nije primljena ni zbog njegovih ni Đukinih zasluga (nije ni pominjano ko joj je otac), već što im je trebao profesor. Svi su izbegavali tu debelu provinciju, i pisac ovih redova u njoj je ostao samo pola godine...

            Još jednom, „neobično“? Definitivno, ne. Kome neobično jeste, neka ode na valjevsko groblje i pogleda Ljiljin i očev grob. Ako očekuje „porodičnu grobnicu“ kakva se očekuje za jednu takvu porodicu, neobično će mu biti i dalje. Samo nešto novo a ne ranije pomenuto, mnogo je obična! Ali u tome i jeste neobičnost ove porodice...