06.06.2014, 14:29

Udba naša sudba ili ima li šanse za spas?

 U sveopštoj manipulaciji ljudima i maskiranju njhivog siromaštva sve više i sve brže vraćamo se u zaostalost, neorganizovanost, haos i prevare...U izgubljenoj suštini imamo Srbiju raspolućenu na dve neverovatne polovine.

Na jednoj strani su Bog - čitaj crkva. Brat Putin – čitaj KGB. Četnici – čitaj Dveri, Obraz i ostali... Napred naši sa verom u Boga za kralja u Kremlju i komunizam.

Na drugoj strani su Partizani – čitaj Komunisti, socijalisti novi i stari SNSPSRS. Nemci i Amerikanci u borbi za neoliberalni kapitalizam – čitaj jeftina radna snaga i ropstvo bez mogućnosti ikakvog izbora.

U takvom vremenu kad gospodar Vučić izađe i skreše o super važnoj temi, važnijoj i od Nojeve barke, država neće više pomagati ni Crvenu zvezdu ni crno-beli Partizan. Nego, neka se lepo privatizuju – čitaj prodaju. Pa da onda mi uzimamo porez u državnu kasu, a ne da im dajemo. Narod kliče : Živeo!

Iza toga dolazi Dortmund i kupuje Partizane, a Junajted Crvene zvezde. I počinju da prodaju klince, kao malo talentovano belo roblje, već sa deset godina. Na privremenom radu u Portugale, Kazahstane... dok se deca ne osposobe za veće trgovine. Narod u nadi da će prodajom svoje dece i on nešto da čalabrcne, ponovo viče : Živeo gospodar.

Tako, ono što je danas Parizanu Teleoptik, za gajenje mladog belog roblja sutra postaje Partizan uzgajalište mladih partizana za Borusiju Dortmund. U takvom vremenu sa smanjenom mogućnoscu izbora...

Obrazovanje, kultura i zdravstvo dele sudbinu sporta i služe za zamajavanje naroda, dok se ne završi glavni posao krpež kosovske nove države i krpež BiH države i krpež ostatka Balkana na kome žive građani četvrtog reda pod budnim okom udbe.

Predvidivo se smenjuju vlasti, pa kad malo bolje pogledate vidite da je Sloba imao samo jedan domaći zadatak da razbuca bivšu veštačku državu. Đinđic je imao domaći da sruši i izruči Slobu Hagu. Dalje nije trebao. Koštunica da uradi pristupni domaći pedesetak oficira, što heroja, što izdajnika. Tadić da izruči tri musketara, Karadžića, Hadžića i Mladića. Dačić i Vučić da sklepaju državu građanskih prava najviših standarda - Kosovo. A vlada Vučić - Dačić da uokviri bratstvo i jedinstvo BiH, overeno Potočarima i Bratuncima i razvlaste entitetske pare i policije kako bi mala Jugoslavija postala ono što je velika dokazala kao krpež kućica.

Posle toga će doći neko novi sa novim domaćim zadatkom. Pokojnoj opoziciji sada se listom pridružuju iskusni lihvari koji znaju da se pitanje obraza i časti tiče samo naivnih.

Pa mahaće sa Tadićeve tribine...Tu kulturnu elitu sada vidimo kao mahače sa Vučićeve tribine a čuveni mediji, predvođeni najkultnijom emisijom od svih Utiskom nedelje, više ne postavljaju pitanja kao nekad, Insajder za kada pada vlada, već se bavi epohalnim reforama kulture obrazovanja zdravstva i sporta kao i depolitizacijom,  jer su to teme koje sada lepo služe za zamajavanje sirotinje. Maskiranje suštinske lumpen proleterske pobune koja kuca na vrata. I zaluđivanjem naivnih kako te velike teme nemaju veze sa moći gospodara novca, oružja i sile.

Svetli primerak je nedavno smenjeni dugogodišnji sjajni urednik Studija B, jedno vreme i B 92, Aleksandar Timofejev. Jednostavnom, ogoljenom rečenicom - ljudi čemu da se lažemo, kakva depolitizacija, gde to postoji, vlast me postavila, vlast me smenila.

Sa svoje strane mogu da dodam da tu ni članska karta partije ne znači ništa, posebno bez mišljenja udbe naše sudbe, jer kao što reče jedan pametan čovek - u staljinizmu i fasizmu nije dovoljno da služis, moraš da služiš i da pokažeš da voliš.

Zašto uopšte pišem sve ovo?!

Jednostavno da pomognem i sebi i vama da optimistički lakše pojedete ono što se ne jede.

Čitam o kulturi i savremenoj sceni i kroz glavu mi prolaze rečenice Nadežde Petrović - biti umetnik u siromašnom narodu gde je potreba seljankin ćilim. Kakvo je to veličanstveno i strasno prokletstvo. I onda se odlučiš za nešto još uzaludnije. Da se baviš novom umetnošću. Tamo gde ne postoji ni stara, ni ikakva. To je divno ludilo. A pritom voliš i u genima nosiš identitet svog naroda. I kolko god mislio globalnim znacima, ipak ne nosiš u utrobi Milana Kunderu ili Sema Šeparda kao Andrića, Kiša, Selimovića, Crnjanskog, Pekića…

Zove me sin i kaže mi da se gase predstave modernog repertoara širom scena u Beogradu i Novom Sadu,  a da je za Gospođu ministarku rasprodato nekoliko hiljada karata mesecima unapred. I ne čudi me ni malo. Jer ako se kvalitet života i standard kulture vratio u prošli vek, zašto bi bilo čudno to što su i trendovi prošlovekovni. O kakvoj noći muzeja govori sramotna država u kojoj su zatvoreni decenijama i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti? To je samo još jedno medijsko zamajavanje. Pa kuda onda?

Izgleda da je jedina nada, za budućnost dece koja rastu, da udba nasa sudba napravi ozbiljnu strategiju razvoja društva na jasnim osnovama negovanja nacionalnog identiteta,  programom diferencijacije kvalitetnih kadrova potrebnih da sprovedu reforme u društvu i obezbede opstanak budući da i CIA i KGB i ABVER i... rade u interesu dugoročnog očuvanja strateških vrednosti svojih zemalja. Javno pozivam i prozivam našu udbu sudbu da prestane da radi na razaranju vrednosti sopstvene zemlje, fabrikovanju političkih stranaka, medija, mreže doušnika i likvidatora, jer vodi državu u propast.

A to, ni u najcrnjim diktaturama, nije misija ni jedne tajne službe.

A ko zna. Možda to ispadne i bolje. Kad već ne ume vlada, kad već ne postoji opozicija, kad je već civilno društvo misaona složenica, kad je već prostota i zatucanost, prag ljudskih potreba spustila na nivo elementarnog preživljavanje. Može biti da bi ogoljenim postavljanjem na vlast visokih oficira udbe sudbe, KOSA i sličnih gospodara krenulo nabolje. Jer za kretanje nagore baš treba biti kreativan.

Izvinjavam se čitaocima ako ih trujem politikom. Ali ja sam kolubarske.rs zaista shvatio kao novine koje će se obraćati živim ljudima i nešto buditi,  a ne biti debatni klub istomišljenika, gde ćemo - ja tebi serdare, ti meni vojvodo.

Tako sam mislio i kad smo stvarali novine Fasadu osamdesetih kojima je dopušteno da izađu pod kontrolom jednom i nikad više. Kao i Zapis koji je u nekoliko navrata brutalno zabranjivan devedesetih. Uostalom, kakve su to novine, makar i elektronske, ako ih niko ne zabrani?

Onda ćemo nastaviti da postojanjem dajemo alibi sipačima peska u džakove. Pesak obično upada u oči pri najmanjem povetarcu. Ili da ćutimo. Ali biti sektaški klub za navodne pretendente na pametne i istinu, samo postajemo onaj uzaludni glas vapijućeg iz šeikove pustinje. Navijačkom... Javi se istok ili javi se zapad. Sa apetitom dodajem poklič - udbo sudbo javi se. Ili se bar pogledaj u ogledalo u interesu dece koja rastu.

U međuvremenu pozivam sve koji žele da promišljaju mesto, nadu i spas identiteta svog naroda. I uprkos razumevanju ne smatram one koji su otisli iz svoje zemlje svojim sunarodnicima već žiteljima zemalja u kojima žive. Prvo, jer su ovde na fakultetu ukrali mesto prvom ispod crte koji bi možda ostao da da doprinos svojoj zemlji na izdisaju. A drugo, koliko god da ih jesu školovali njihovi roditelji  ipak su neke generacije uložile sebe i odrekle se značajnog dela svog života da bi ti univerziteti, takvi kakvi, uopšte bili napravljeni.

Ovo se takođe odnosi i na separatiste koji udobno sede na katedrama srpskih univerziteta i propagiraju svoje otcepljene države. Ako im je tamo već tako milo, neka tamo i odu da pomognu svojim rodoljupcima.

I 1912. neko je imao 16 godina i snove o životu, pa je stao u stroj da da doprinos. Kako bi to pesnik rekao - u rat sam otišao kao dete, a vratio se kao star čovek dvadesete.