13.11.2015, 15:40

Miriše na otpor...

Nervozni valjevski gaulajteri iz Stranke Francuskih Sobarica dobro su osetili da grad sve više miriše na otpor. Prirodno, njima to smrdi na zaveru, jer u drugim kategorijama i ne umeju da razmišljaju; jednostavno im ne ide u glavu da nešto može postojati bez vodje (Der Fuehrer, leader), koga svi kopiraju i citiraju i u nevolji se iza njegovog lika i dela zaklanjaju.

 A meni na otpor mirišu brčići docrtani na Vučićevim posterima, natpis na Višem sudu koji sada glasi „VIŠ sud AV“, čak i onaj bezobrazni tekst na zidu Opštinskog suda od pre nekoliko meseci. Mirišu mi podrugljivi osmesi kad vlast govori o svojim istorijskim uspesima i dostignućima, o blistavoj budućnosti koja samo što nije, tu, iza prvog ugla...

Sve takve male, naizgled beznačajne otpore oni će neizbežno proglasiti za delovanje nekih tamo službi. Neće reći kojih, naravno. Zaboga, mogli bi se uvrediti Kurcevi, Guzenbaueri, Blerovi i ostali dobro plaćeni savetnici. Repriza filma koji smo gledali krajem devedesetih.

I kao i tada, imam pouzdane indicije, spontani otpori nicaće na svakom koraku. Maštoviti mladi ljudi divno će se zabavljati smišljajući pesmice, karikature i stripove o vlasti ogrezloj u aferama, o nedodirljivim ministrima i devičanskim gradonačelnicima. Po valjevskim zidovima osvitaće duhovite parole, lepiće se posvuda manje i veće jeftine nalepnice sa porukama hrabrih i kreativnih ljudi. Biće i na Internetu ismevan svaki korak trapave vlasti, svako novo prazno obećanje, svako lažno opravdanje smišljeno da opere korupciju, reketiranje i kriminal ljudi kojima su usta puna borbe protiv korupcije, reketiranja i kriminala.

Devedesetih policija nije mogla da izadje na kraj sa takvim otporom, delom i zato što su mnogi pošteni policajci dobro videli šta se dogadja. Ovoga puta ni vlast, koja je takodje nešto naučila devedesetih,  neće se oslanjati na legalna ministarstva sile;  stvara se, i velikoj meri je već stvoreno, paralelno i tajno oruđe od opričnika spremnih da za nevine francuske sobarice obave prljave poslove. Videli smo ih na delu oko makete „Beograda na vodi“ i žute patke, proslavili su se po Srbiji prolivajući krv u lokalnim izbornim kampanjama. Niko „ne zna“ ko su, iako smo ih gledali po Mionici. Niko neće biti kažnjen za napad na Žene u crnom i na policiju na Gradskom trgu u Valjevu.

Paradoksalno, ali što oni više budu tukli po Srbiji, otpor će rasti. Na kraju ni oni, ni njihova braća i kumovi više neće znati kuda udaraju. Nadam se da se u tom času neće ponašati kao kamikaze, već da će slediti primer nekih Miloševićevih ministara policije...