21.03.2018, 12:17

Zašto Darko Glišić nije počasni građanin Valjeva

Svečana akademija, upriličena povodom Dana grada, na kojoj su nagrađeni "najbolji" pojedinci, bila kakva treba, i kako ovoj vlasti i većini i dolikuje. Puna sala Doma kulture onih koji pozvani, u prvim redovima sve sam rasni primerak naprednjačke većine, bio hor, uvodno, bio Gospodin koga metulo bude gradonačelnik. Gospodin koga metulo bude gradonačelnik se lepo rek'o, ali, sve što rek'o prepis'o iz pogrešne knjige, sa njim, i restlovima oko njega, Valjevo će se probudi malo morgen.

 

Iz Beograda, ne bio ni Mali ni Domali, što samo govori koliko Vučićeva administracija zarezuje Valjevo, odnosno ove što metuli na čelo grada. Da se ne ide dalje, čak je i poslanik Mika Jokić bio, što je nekima bilo milo i drago, zauzet. No, i međutim, istog dana kad se u Valjevu slavilo, na Ubu bilo Tečino dete, visoki dužnosnik naprednjaka, ministar unutrašnjih dela Nebojša, koji još nije priznao da je falsifikovao doktorat. Da se ponovi, Tečino dete kod Darka Glišića na Ubu ost'o skoro ceo dan, stig'o i do Lajkovca, Mionice, jok i do Valjeva. Vele planirao da skokne i do Osečine, ali odustao, da ga ne zaskoče u Divcima i Valjevu.

 

Dakle, dobitnici su primili priznanja, slikali se sa Gospodinom koga metulo bude gradonačelnik, sve je bilo da se ne probudiš. Bez da se kude, hvale, dobitnici nagrada, ima tu i pristojnih ljudi, mora se reći da se sve to prilično otaljava, onako činovnički, što, istina, nije izum ove vlasti. I tamo gde bi politika, naročito ovakva politika, trebalo da bude distancirana, sve je u rukama njihove komisije, njihove skupštine, njihove većine. A njihove komisije, njihova većina, koja je partijska, nije dorasla časnom zadatku. Zato se i događa da nagrade, često, za pojedine oblasti ne budu dodeljene, ili da ih, što je još gore, dobiju prosečne ličnosti po meri partijske većine. I što je najgore, cela ta akcija je, zbog svega navedenog, bez potrebnog efekta, i kod javnosti i kod onih koji zaslužuju da se upišu u anale grada. Nedorasla vlast, povlači za sobom sve ostalo.

 

Bez da se kude, hvale, oni koji dobili priznanja, treba se zapitati i zašto je Matija Nastasić proglašen počasnim građaninom. Momku svaka čast, i za karijeru i za humanost. Ali, ispade, po ovom primeru, da je to sve zbog 100.000 evra poklona. Zar nije bilo primerenije da se sjajnom sportisti, za izvanredan gest, grad, društvo, oduže medaljom Crvenog krsta, ordenom Srpske pravoslavne crkve, priznanjem grada za humanost godine? Druga merila i kriterijumi bi trebalo da važe za titulu Počasnog građanina.

 

Još na ovom mestu da se reče, pita, bar o ljudima koji su autoru teksta pred očima. Odakle je Milan Nešković, najtalentovaniji, najnagrađivaniji, najigraniji, pozorišni reditelj u Srbiji, odakle je Luka Tripković, jedna od najvećih nada srpske književnosti, gde živi slikar Miodrag Pešić, čije čudesne slike nisu zaslužile pristojnu izložbu, sa profesionalnom logistikom, nekmoli neko priznanje. Uostalom, gde je ta Istraživačka stanica Petnica, najprestižnija ustanova u Srbiji za rad sa mladim talentima, ko su, i odakle, ti ljudi koji otkrivaju i edukuju pamet Srbije... Nema ih, ne vide se, jer oni koji bi trebalo da ih vide, ne vide dalje od svog nosa i sitnih, krupnih, privilegija.

 

Kad je već tako, a nikako je, najveće iznenađenje, glede dodeljivanja nagrada, je, kako to da Darko Glišić, pogonski geometar iz Stublenice kod Uba, koga metulo bude predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke, nije predložen, proglašen, za počasnog građanina Valjeva? Neoprostivo, pa bar su toliko mogli za njega da učine oni koje metuo u najvišu zgradu na Gradskom trgu. A da je zaslužio, zaslužio je, koliko je samo Ubljana zaposleno u "Krušik", koliko je samo građana Kolubarskog regiona, u autobusima, ne peške, vođeno diljem Srbije da aplaudira Vučićevim poduhvatima... Ima još, ali i to je dovoljno da se Glišić nagradi za neprocenjiv doprinos izbornim rezultatima svoje partije, samim tim razvoju Valjeva i vaskolike Srbije. Da se to, dok ima vremena, ispravi, pa će na proslavu, svečanost, dođu i Glišić gospodin, i gospodin Tečino dete!