20.11.2015, 09:47

Život okrenut umetnosti

Dušan Kovačević je dramaturg i scenarista, „živi klasik“. Bio je gost Valjevske gimnazije. Svečana sala premala da bi svi zainteresovani mogli da čuju Dušana Kovačevića. Ni najstariji posetioci kulturnih programa ne pamte da je više ljudi bilo u svečanoj sali, a veliki broj učenika i građana stajao je ispred sale. Zanimljiv razgovor sa piscem potvrđuje njegov stav da postoje neki putevi za koje čovek nije siguran i ne može baš da ih planira, nego se dese.  

Dušan Kovačević (Foto: Đorđe Đoković)

„U svet pozorišta ušao sam ničim izazvan“, reče Dušan Kovačević na početku razgovora. „Hteo sam da upišem Filozofski fakultet, istoriju umetnosti, ali, otišao sam sa jednim drugom i na Akademiju i tu predstavio svoj rad koji sam pisao ranije. Neočekivano sam ušao u uži izbor. Jedan profesor me je upitao, ako budem primljen, hoću li odbaciti ideju da budem slikar. Nakon sedam dana postao sam student Akademije”. Kroz razgovor nastavlja: „Kada bi mi neko ranije rekao da izaberem deset profesija kojim bih se bavio u životu, nikada tu ne bih svrstao pisanje”.

O svojim delima Dušan Kovačević kaže: „Od prvog komada, Maratonaca, imao sam priliku kroz razne kritike da pročitam i ono što je tačno i ono što je netačno, čak se dešavalo da mi kažu šta treba da pišem”.Na pitanje piše li novi komad, odgovara potvrdno i ističe da je to priča o našim večitim migracijama, našem nestajanju.

„Čovek mora da razmišlja dugoročno, ako misli o zemlji i narodu”. Ne ustručava se da svoje mišljenje o trenutnoj situaciji u našoj zemlji iznese javno: „Sve što radimo, nestaće ako ne bude bilo mladih. Srpski se polako povlači, mladi sve više koriste reči visoke tehnologije, gubi se i ćirilica. Ako se te veze izgube sa novim generacijama, onda ćemo mi sigurno nestati”. Kada piše, trudi se da sve bude u žaru komedije i smeha. Kako kaže, zna da je smeh pouzdani lek. „Svaki put kad se nasmejete, vama je dobro. Ljude delim na one koji nose osmeh na licu i one koji su stalno mrzovoljni”.

„Pisanje je moja profesija. Mogu reći da sam u životu učinio više nego što sam očekivao i manje nego što sam mogao“, podvlači Dušan Kovačević za kraj. Ostali smo u uverenju da će Dušan Kovačević napisati teoriju nenapisanog, jer baš ona nedostaje mnogim stvaraocima.