24.03.2024, 09:29

U pohode Danojlićevim stazama, opet!

Odlomkom iz romana "Oslobodioci i izdajnici" iz 1997. godine, za koji je Milovan Danojlić  (1937-2022) dobio NIN-ovu nagradu, sećamo se velikog pisca i akademika, đaka ljiške Državne realne gimnazije pre 75 godina.

 

"Najbolje mi je u školi. Ona mi je uporište i utočište, jedino mesto gde sam zaštićen od proizvoljnosti i grubosti svakidašnjice, gde se mogu potvrđivati. Ona je kao golema i raznovrsna knjiga, koja se uporno i sporo iščitava – svakog dana po nekoliko redaka, ili po dve-tri stranice – i gde je popisano sve što je ljudski rod izmislio, otkrio, stvorio i učinio.

 

Znatan deo onoga, što se uči, čini se nekoristan, neupotrebljiv, bez veze sa životom. I to je, možda, glavni razlog zbog kojeg se u školi osećam tako dobro: njena odvojenost od života, divna nekorisnost onoga što se u njoj uči! 'Nekorisnost' je pravi lek od zamorne svrsishodnosti kojoj se, kod kuće, u svakodnevnom životu, podvrgava svaki korak. U školi se odmaram od svih onih zamornih poslova i nezavršivih sitnih obaveza, što se deci, na selu, nameću od časa kad se usprave na noge!

 

Ja znam da me nisu dali u gimnaziju zato da bi me poštedeli tih dosadnih dužnosti, o ne!, njihov je plan sasvim drugi, ali eto, u ostvarivanju dalekosežne zamisli prema kojoj bih, kad odrastem, dobio neki neverovatno lak, čist i dobro plaćen posao, ja sam već sad našao svoju tajnu radosnu računicu: dobro mi je u školskoj klupi, uživam u učenju! U napetim prolećnim prepodnevima, koja zuje kao svetlosne košnice, duša se opija čistim značenjima, uzdiže se do vrhunca smislenosti. Svaki školski predmet dostojan je jače ili slabije pažnje, svakom bi se ceo život mogao posvetiti. Napor, uložen u savlađivanje gradiva, učvršćuje moje samopouzdanje i vrlo brzo se nagrađuje. Radost, što je duhu donosi razumevanje uzroka stvari, i njihovih veza, praćena je ponosom zbog dobrih ocena, koje se nižu u dnevniku".

 

Pred pohod (Foto: Biblioteka Ljig)

Danojlićevim stazama, kojima je on svakodnevno hodio do škole i iz škole tri godine, u četvrtak, 21.  marta, išli su učenici Srednje škole "Hiljadu trista kaplara", Valjevske gimnazije i Gimnazije "Svetozar Marković" iz Novog Sada, predstavnici Nastavničkog udruženja iz Ljiga, bibliotekari, ljubitelji poezije. Posetili su, hodeći šumskim stazama i bogazima brančićkim i ivanovačkim, staru kuću Danojlića, crkvu - njegovu zadužbinu na Kamalju, školu u kojoj je učiou mestu rođenja, uz osveženje i đakonije udruženja žena "Zlatne ruke".

Crkva na Kamalju (Foto: Biblioteka Ljig)

 

Treći pohod "Stazama Milovana Danojlića" počeo je posetom ljiškoj Biblioteci, dočekom učesnika ispred Srednje škole i odlaskom do ljiške crkve, nastavio se visovima Ljiga ka  Ivanovcima, a bio je u znaku marta, meseca srpskog jezikai na Svetski dan poezije. Pesme koje su se usput i uz put čitale, zna se, Danojlićeve. O prirodi, uglavnom. Društvo se sabralo, poneko i upoznao, zbog Pesnika i njegove Poezije.

 

Pohod je podržala izdavačka kuća Klett, Mirjana Pajić, programska direktorka u Klettu je Ivanovčanka.

Ivanovci (Foto: Biblioteka Ljig)

 

Profesorka srpskog jezika, Marijana Negovanović Obradović, idejni tvorac manifestacije, i najautentičniji čuvar Danojlićeve zaostavštine, koja je okupila i spojila kolege i đake, kaže:

 

- Pohod se nastavlja, 7. aprila u Ljig dolaze učenici Trinaeste beogradske gimnazije, gde je posle odlaska iz Ljiga, Milovan Danojlić dovršio gimnazijsko školovanje. U monografiji te škole, značajno mesto zauzima lik i delo Milovana Danojlića. Pre pohoda đaci će doći u Biblioteku i čitati odlomke iz knjige, pročitaće i pesmu koju je napisao kao gimnazijalac.