19.02.2015, 12:34

Kancelarija za dijasporu na Ubu

Ub važi za opštinu koja ima veliko rasejanje. U to se možemo uveriti tokom leta kada Ub poseti veliki broj naših rođaka i prijatelja koji su na "privremenom radu" u inostranstvu. Reklo bi se da ih najviše živi i radi u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskoj ali ih ima i u zemljama poput Švedske, Italije pa i u onim nešto egzotičnijim državama poput Španije. Naravno, Ubljana ima i u dalekim zemljama poput SAD-a i Kanade.

 Svi oni imaju ogroman potencijal koji ne treba da se ogleda samo u tzv. doznakama i potrošnji u matici tokom letnjih i prazničnih dana. Istina je da dijaspora preko doznaka pokriva  oko 15% BDP-a Srbije ali isto tako je istina i da dijaspora ulaže svega 10% svog kapitala u Srbiju. Ostalih 90% ide u potrošnju koja obezbeđuje kakav takav socijalni mir. Svetski prosek je 50% investicije, 50% potrošnja.

 Iz tog razloga bi trebalo razmišljati o kvalitetnijem i, na obostranu korist, jačem povezivanju matice i rasejanja. To povezivanje bi, pre svega, trebalo da obuhvati više pažnje iz matice i stvaranje boljih uslova za ulaganje iz rasejanja. Naši ljudi koji žive i rade u Beču, Bernu, Minhenu ili Štutgartu mogu biti odlična spona sa privredama razvijenih zemalja u kojima rade. Mnogi od njih mogu biti i uspešni investitori jer su postigli privredne rezultate u svojim "novim državama".

Srbija poslednjih godina traga za modelom kvalitetnije komunikacije sa rasejanjem, pa su se u određenim "gastarbajterskim" krajevima počela osnivati tzv. zavičajna udruženja i Kancelarije za saradnju s dijasporom. Takvi primeri su Požarevac i Niš. Ub je opština koja, kao i mnoge lokalne samouprave, traga za investicijama i iz tog razloga bi se moglo razmotriti sistemsko tj. jače povezivanje sa dijasporom iz Uba.

Konkretno, osnivanjem Kancelarije za saradnju s dijasporom koja ne bi morala iziskivati nove već preraspodelu postojećih ljudskih i materijalnih resursa, Ub bi mogao privući interes i pažnju svog rasejanja. Kancelarija bi bila adresa za upoznavanje sa privrednim potencijalima, procedurama za investiranje, mesto dijaloga o idejama i potencijalima rasejanja ali i mesto negovanja kulture i identiteta kroz organizovanje škola i radionica za decu iz rasejanja. Mogućnosti je puno, ali za početak bi trebalo sagledati okvirni potencijal Ubljana iz rasejanja i ponuditi im priliku da rade i ulažu u svojoj sredini po povoljnim ali tržišnim uslovima. Ujedno im treba pomoći da neguju i čuvaju svoj identitet što svakako može činiti neka buduća služba namenjena dijaspori. To je proces koji zahteva vreme i izgradnju poverenja ali dijalog i uzajamno poštovanje mogu otvoriti put zdravoj saradnji koja će omogućiti bolji život za mnoge Ubljane.