14.05.2015, 12:47

Stavanov „fića” mami uzdahe i budi nostalgiju

Bez obzira što „Fića” odavno više ne silazi sa proizvodnih traka, ovo malo i čini se, do ne tako davno, popularno vozilo, koje je u nekadašnjoj Jugoslaviji nezvanično proglašeno za „nacionalnu klasu”, još uvek, istina sve ređe, može da se sretne u svakodnevnom saobraćaju.

Među njima posebnu pažnju, makar kada je reč o putevima oko Osečine i prema Valjevu, privlači beli „fića” valjevskog penzionera Stevana Anđelića, koji svoje penzionerske dane provodi u porodičnoj, roditeljskoj kući u Lopatnju. Bar jedanput sedmično Anđelić sa svojim ljubimcem dolazi u Osečinu da završi svoje poslove, a njegov dobro očuvani i uglancani „fića” u beloj, odnosno jednoj od svojih najstandardnijih boja, nikad nije usamljen na parkingu. Oko njega se za tili čas okupi po nekoliko znatiželjnika, uglavnom više onih u zrelijim godinama nego mladih, za razliku od drugih automobila. 

Jedni žele samo da ga još jedanput vide, drugi da mu se dive, treći da se fotografišu... Neki da se podsete mladost, na prva polaganja vozačkog ispita, da ožive nostalgična sećanja na dane od pre šest decenija od kako je u kragujevačkoj fabrici „Crvena zastava”, po licenci italijanskog „Fijata”, proizveden prvi, odnosno setna podesećanja na vreme od pre 30 godina kada je napravljen poslednji od skoro milion kod nas urađenih putničkih automobila marke „Zastava 750”, poznatijeg kao „Fića”.

- Imao sam više automobila do sada, ali najčešće - „Fiću”. Ovo mi je treći po redu i ne bih ga menjao ni za neko mnogo skupocenije vozilo. Kupio sam ga 2007. godine od jedne učiteljice na Ubu, koja ga nije mnogo vozila. Nikakvih kvarova za sada nije bilo, samo sam zamenio nekoliko sitnijih delova. Možda sam pogrešio što sam i to uradio. Čini mi se da su zamenjeni delići bili čak i bolji od ovih „novih” – veli kroz osmeh Anđelić, kome na putu do Valjeva i na drumovima u opštini Osečina ne smetaju učestala „blicanje” ili zvuk sirena znanih i neznanih kao znak pozdrava njegovom i opštem ljubimcu.