Stvari koje nisu na prodaju

Otvaranje izložbe (foto: Dagana Nedeljković)

02.07.2016, 08:31

Stvari koje nisu na prodaju

Šta je zajednički imenitelj za Albansku spomenicu Radomira Kuzmanovića iz Brezovice i suvenir iz Pariza, starinsko hladno oružje nadžak i supentof iz 1890. godine, pisaću mašinu marke Remington od pre Drugog svetskog rata i preslicu, gusle i figurinu iz Beča, fotografiju kralja Aleksandra i kraljice Marije sa sinovima i masku iz Afrike, bidermajer stolicu i tronožac, rudarsku karabitnu lampu i unikatni prsten iz Danske, opanke šiljkane i balski šal korišćen na srpskom dvoru, peglu na žar i tacnu Alpaka, peškir vezen 1935. na platnu od svile domaće izrade i indijsku sablju, roman „Rat i mir“ iz 1899. u izdanju SKZ i album za markice, čajnik iz Rusije i presu za izlivanje saća iz Nemačke, drveni avan i vazu – poklon kraljice Natalije Obrenović porodici Krstonošić iz Sovljaka?

Sve su to „Stvari koje nisu na prodaju“ i deo su istoimene izložbe otvorene u ubskoj Galeriji „Sveti Luka“. Autori ove jedinstvene i nesvakidašnje postavke su Ljubomir Krstonošić i Sanja Kuzmanović, iz čijih ličnih i porodičnih zaostavština je veći deo raritetnih eksponata, dok su manji deo ustupili njihovi prijatelji, kolege i drugi građani. Mada je odziv Ubljana i Tamnavaca bio manji od očekivanog, uspeli su da velikim angažovanjem i sopstvenim snagama na svetlo dana iznesu mnošto zanimljivih predmeta, koji se ne mogu videti na svakom koraku, a retko kad na jednom mestu.

Tu su stare porodične fotografije i arhivski dokumenti iz 19. i s početka 20 veka, umetničke slike, nakit, ukrasni i lični predmeti, suveniri, vezene košulje, stajaće haljine, tkane krpe, retke knjige, staro posuđe i oružje, ručni radovi, neobična kućna pozamanterija, ordenje i drugo porodično blago, koje ima, pre svega, neprocenjivu sentimentalnu vrednost za vlasnike. Dospeli iz nekadašnjih uglednih građanskih i seoskih kuća i prenošeni sa kolena na koleno, stvari koje nisu na prodaju ne samo da pružaju uvid u istoriju, kulturnu baštinu i vrednosti ovog podneblja, već i u lične živote predaka i njihovih naslednika.

Porodična zaostavština

Ideja o izložbi potekla je od Ljubomira Krstonošića, rodom iz Sovljaka, koji je čitajući poetizovani roman „Stvari koje nisu na prodaju“ Sanje Kuzmanović pomislio kako bi bilo dobro upriličiti izložbu sa takvim imenom. Ni malo nije čudno što je ideja potekla baš od njega, jer porodica Krstonošić ne samo da ima zanimljivu i burnu prošlost već i bogatu porodičnu zbirku, koja je sakupljana vek i po. Ljubomir Krstonošić je za izložbu, iz lične kolekcije, ustupio veliki broj vrednih predmeta, između ostalog i pomenutu vazu, poklon kraljice Natalije i kralja Milana, s kojom bi se, kako kaže, i Narodni muzej ponosio.

O prijateljstvu i vezama sa prvim novovekovnim srpskim monarhom zbori: „Mi smo poreklom bogate spahije iz Kikinde, koje su pomagale ustanike u Srbiji. Bili su opominjani od lokalnih vlasti, da bi na kraju sva imovina bila prodata na javnoj dražbi, date im pare i moja porodica, carskim dekretom, proterana. Kod Kupinova na Savi ušli su u Srbiju. Knez Miloš, da se oduži mojoj porodici, za mog pradedu Jevtu je udomio sinovicu Milku Obrenović. Moja majka se stalno dičila da se udala u gazdinsku kuću, pa je sve sačuvala, a ja sam nasledio.“

Dok je Krstonošić bio zadužen za eksponate iz svakodnevnog života bogatog građanskog sloja, spisateljica i profesorka srpskog jezika iz Brezovice Sanja Kuzmanović, autorka knjige „Stvari koje nisu na prodaju“, obezbedila je veliki deo predmeta koji su nekada korišćeni, pre svega, u njenom seoskom domaćinstvu.

„Zahvalna sam svojim prababama i pradedama koji su se potrudili da sačuvaju neke stvari, u koje je urezan lični pečat. Ja sam ih malo restaurirala, zaštitila i oživela i kod kuće imam jednu etno sobu u kojoj se nalaze sve te stvari. Od vrednijih, koje su izložene, izdvojila bih Albansku spomenicu mog pradede Radomira, porodičnu trpezu iz 19. veka i jednu vrlo vrednu kutiju za nakit iz prve polovine 20 veka“, kaže Sanja Kuzmanović.

Dodaje da svaki pojedinac ima nešto, neki opipljivi predmet koji voli, što ga emotivno vezuje za određenu osobu, trenutak, događaj i kojem pridaje veliku vrednost, nezavisno od „tržišne“ cene i koji s ponosom čuva. Neretko su to predmeti koje bi bilo lepo videti u muzejskom prostoru, ali sopstvenim opredeljenjem ostaju u ličnim kolekcijama ili pokućstvu. Zbog toga su, smatra Sanja, izložbe ovog tipa pravi trenutak kada specifične predmete može videti veći broj posmatrača.

Duše se prodaju u bescenje, a magla za velike novce

Izložba „Stvari koje nisu na prodaju“ izazvala je veliko interesovanje, pa je na njenom otvaranju Galerija „Sveti Luka“ bila prepuna posetilaca, koji su autorima uputili brojne komplimente i pohvale za postavku i jedinstveno sentimentalno putovanje kroz zavičajnu istoriju i „bolju prošlost“, kako je neko zapisao u Knjizi utisaka. A otvarajući izložbu, književnik iz Lajkovca, Radovan Beli Marković rekao je da je „množinu izložbi dugim vekom posetio“, u mnogima i učestvovao, ali ovakvu do sada video nije.

„Gospođicu Sanju Kuzmanović iz prelepog sela Brezovice, iz baštovanske čuvene familije i gospodina Ljubomira Krstonošića, od Kikinde lalu, u Sovljaku koji se primio, sam Gospod je naputio da nam prirede upravo ovakvu izložbu „Stvari koje nisu na prodaju“.

Sve u dobar čas, dok jošte ima vremena da u sebi i oko sebe pobrojimo nasledno i stečeno imanje u duševnom smislu, kao inače, e da bismo poznali šta još nismo izneli na pazar, čemu nismo oborili cenu i da li nam je baš sve na prodaju ili ima i gdešto sa zlatnim važenjem štono se pre glave nikome ne daje. Eto, među nama takvim kakvi jesmo, uz saznanje da se kojekude i duše prodaju u bescenje, a magla za velike novce, lepo je znati da postoje i stvari koje nisu na prodaju, makar da bile samo u pesničkoj knjizi gospođice Kuzmanovićeve i u mislima gospodina Krstonošića.

Kako god da uzmmeo, još ima lepote među nama i u ovom svetu, još ima časti i nadanja, i ima, još ima i više nego što smo zaslužili, o čemu svedoči i ova izložba. A ja vam dobar stojim da svako za sebe ovakvu izložbu može da priredi“, rekao je na otvaranju „veliki pisac male varoši“ Radovan Beli Marković.

„Stvari koje nisu na prodaju“ u ubskoj galeriji se mogu pogledati do 8. jula.

Otvaranje izložbe (foto: Dagana Nedeljković)

02.07.2016, 08:31