10.06.2017, 08:29

Posle pedeset godina u svojoj školi

Škola je doziđivanjem postala veća, menjala je više puta ime, status, smerove, zanimanja, od Gimnazije "Luka Spasojević" nastala je današnja Srednja škola "Hiljdu trista kaplara", sa odeljenjem gimnazije. Prošle godine izvršena je rekonstrukcija školske zgrade. 

Juna 1967.godine maturirali su učenici prve generacije ljiške Gimnazije. Nedavno  su se okupili u svojoj nekadašnjoj školi, po mnogo čemu drugačijoj u odnosu na vreme kada su je završili.

 

Imućniji Ljižani su između dva svetska rata slali svoje sinove "na škole", u Beograd i druge veće gradove, a bilo ih je i na stranim univerzitetima. Po završetku školovanja, oni se nisu vraćali u Ljig. Prvi apotekar i prvi lekar nisu bili sinovi ovdašnjih trgovaca, nego su u ovu varošicu stigli iz daleka.

 

Posle Drugog svetskog rata i oslobođenja zemlje 1945. godine, sve više jača potreba za školovanjem koje bi postalo dostupnije i deci seljaka i industrijskih radnika, pa se rađa ideja o gradnji zgrade Niže gimnazije, odnosno Državne realne  gimnazije.

 

Đaci koji su u Ljigu završili, kako se onda govorilo, šest razreda gimnazije, dalje školovanje nastavljali su u Gornjem Milanovcu, Valjevu, Beogradu i drugim mestima, a neki  od njih nalazili su posao u državnoj službi. Ambiciozniji i oni čiji roditelji su imali mogućnosti za školovanje, nastavljali su dalje i, neretko, završavali fakultete postajući inženjeri, lekari, sudije, profesori...

 

Državna realna gimnazija prestala je sa radom 1956. godine i posle završene osmogodišnje škole, koja je u međuvremenu osnovana, učenici su odlazili na dalje školovanje u druga mesta jer u Ljigu nije bilo mogućnosti za nastavak školovanja.

 

Ipak, bilo je u Ljigu ljudi koji su videli dalje, pa se osmelili da u varoši koja je, prema popisu iz 1961. godine, brojala samo 1416 stanovnika, a cela opština 19662, traže otvaranje gimnazije punog "kapaciteta", odnosno škole kakva je postojala u većim gradovima.

 

Deca iz nerazvijenih regiona često nemaju mogućnosti da se obrazuju u gimnazijama, jer njihove porodice ne mogu da plaćaju školovanje van mesta stanovanja, a uz to, školovanje ne vodi direktno zaposlenju. Oni koji su odlučili da u malom mestu kao što je Ljig osnuju gimnaziju, očigledno su imali viziju kako da obrazovanje učine dostupnim i porodicama lošijeg  imovnog stanja, prvenstveno deci radnika i seljaka.

 

Prva generacija ljiških gimnazijalaca upisala je opšti smer, a u drugom razredu učenici su se opredeljivali za društveno-jezički (24 učenika) i prirodno-matematički smer (21). Po završetku gimnazije upisali su fakultete i više škole i velika većina ih i završila. Prva generacija ljiških maturanata završila je svoj radni vek pre nekoliko godina.

 

Maturirale pred 50 godina

Nedavno su posetili svoju školu i evocirali uspomene na gimnazijske dane. Sa zanimanjem su gledali dnevnike, čitali beleške o roditeljskim sastancima, nastavničkim većima, izveštaje sa ekskurzija. I čudili se  ukorima razrednih starešina, kojih je bilo prilično, nestašna mladost se teško uklapala u  stroge zahteve škole na čijem čelu je bio Vladan Sredojević.

 

Ljig, kao malo sredina, u početku se oslanjao na kadrove koji su dolazili, bilo kao profesori, bilo kao ostali stručnjaci. Tako su u prvoj generaciji gimnazijskih profesora, pored profesora iz osnovne škole koji su raspoređeni u gimnaziju, bili i profesori pristigli iz drugih delova tadašnje države.

 

Vremenom, mladi Ljižani birali su profesorska zanimanja, pa su posle završenih fakulteta, dolazili u svoju nekadašnju školu, sada kao profesori. Neki od njih su kasnije odlazili na druga radna mesta i odgovorne položaje.

 

Godine 1963. godine upisana je prva generacija, 1976. godine poslednja, 14. generacija, koja je gimnaziju završila 1980. godine. Pošto je  bilo više reformi školstva, one, naravno, nisu mimoišle ni ovu obrazovnu ustanovu.

 

Od  2004. godine, škola nosi ime Srednja škola "Hiljadu trista kaplara" i samostalna je obrazovna ustanova mešovitog tipa.

 

Danas škola ima po jedno gimnazijsko odeljenje opšteg smera i jedno odeljenje sa četvorogodišnjim obrazovanjem (prvo turistički tehničar, a od školske 2105/2016, ekonomski tehničar), po jedno odeljenje mašinske struke u trogodišnjem trajanju (automehaničar i bravar) i ugostiteljske struke (konobar i kuvar). 

Novi maturanti proslavili su matursko veče pre nekoliko dana. 

Ovogodišnji maturanti