26.03.2019, 15:13

Pomen ubskim policajcima

Povodom obeležavanja dvedesetogodišnjice od pogibije trojice ubskih policajca na Kosovu i Metohiji, danas su položeni venci i cveće na spomen-obeležje u Malom parku.

 

U zasedi OVK, 26. marta 1999. godine ubijeni su Dragivoje Gajić (32) iz Zvizdara, Ljubivoj Živković (22) iz Brezovice i Radiša Mirković (22) iz Tvrdojevca. Senima svojih kolega poklonili su se i počast odali pripadnici Odeljenja unutrašnjih poslova Ub, potom članovi porodica, delegacija lokalne samouprave i OUP Osečina.

Obeležavanje godišnjice (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Kolektiv Policijske stanice pretrpeo je veliki gubitak pre dve decenije, jer su vrsni profesionalci i mladi i časni ljudi vrlo rano izgubili život obavljajući dužnost na Kosovu i Metohiji, za vreme NATO bombardovanja, istakao je Novica Jevtić, vodnik prve klase u OUP Ub. Prema njegovim rečima, svake godine na ovaj dan odaju poštu i pomen poginulim pripadnicima i na taj način čuvaju uspomenu na kolege i njihovo junačko delo. Jevtić je jedan od preživelih iz tog napada, u kome su učestvovala dva odeljenja ubske i jedno odeljenje lajkovačke policije.  

 

"Evo, već dvadeseta godina je prošla, a kao da je prva. Kao da smo i dalje na toj prokletoj livadi u opštini Srbica, selo pre Likovca, mahala neka na Kosovu. Bombardovanje je počelo dva dana pre toga, upali smo u zasedu, možda klasičnu potkovicu. Oko 2,5 sata trajala je borba, neprekidno smo bili pod dejstvom vatre terorista iz takozvane OVK. Pružali smo dobar otpor i uspeli smo da izvučemo naše ranjene, naše mrtve i vratili smo se. Kada smo izvlačili naše ranjene kroz šumarak, to jest sitno rastinje, već je pao mrak. Pozivali su nas da se predamo, kao neće nam ništa. Na našu sreću, u pomoć su nam pritekla dva vojna borbena oklopna vozila, od kojih su oni verovatno mislili da su tenkovi, pa su počeli da se povlače. Ne treba zaboraviti, došlo je pet momaka iz druga dva voda sa vojskom, koji su nam pomogli da izvučemo sve naše mrtve", priseća se Jevtić.

 

Novica Jevtić (Foto: Ljubica Simanović)

Kako naglašava, pripadnici OUP Ub su se zavetovali da će "za svojih života" obeležavati dan kada su ostali bez kolega.

 

"Sav taj bol svi mi osećamo, ali za njihove porodice to je neizmeran bol, gubitak svojih najmilijih. I ostaje večno sećanje na naše pokojne kolege. Osim ovde, pored spomen obeležja, svake godine idemo od groba do groba. Posećujemo i grobove naših kolega Dušana Trifunovića u Lajkovcu i Milana Pavlovića u Bajevcu, koji su nastradali u istoj akciji. Obeležavamo skromno, u malom broju, jer nema građana Uba da odaju počast, kao što se u drugim opštinama daje svojim nastradalim sugrađaniam. I to je za mene, kao policajca i učesnika tog događaja, bolno i strašno me pogađa. Zahvalio bih se delegaciji opštine Ub, koja nije izlazila svake godine, a sada su nas ispoštovali i položili cveće na spomen obeležja našim nastradalim kolegama. Nadam se da će nas sledeće i svake naredne godine biti mnogo više na ovom mestu".

 

Dodaje i da od šest ubskih policajaca, koji su tog 26. marta bili ranjeni, većina i dalje radi i uspešno obavlja svoje poslove i zadatke.

 

"Među njima je Dule Gavrilović, vođa smene dežurne službe. Šest metaka je prošlo kroz njega. Teško ranjen bio je i Veselin Janković, kome je zadnji deo kičme, repnjača, otkinuta. Milanu Iliću metak je odsekao stopalo, ostala mu je samo peta. Takođe ranjen Ljubiša Lazić obavlja poslove u dežurnoj službi pomoćnika vođe smene. Ja, na sreću, nisam pogođen nigde. Imao sam par rupa po uniformi, ali mi je svevišnji pomogao", izjavio je Novica Jevtić, vodnik prve klase u Policijskoj stanici na Ubu.

Božidarka Gajić (Foto: Ljubica Simanović)

 

Obeležavanju godišnjice prisustvovala je i porodica Dragivoja Gajića iz Zvizdara. Kada je poginuo, iza sebe je ostavio suprugu i dve ćerke – sedmogodišnju Natašu i četvorogodišnju Ivanu, koja je došla sa svojim suprugom i ćerkicom Kalinom. Dragivojeva majka, Božidarka Gajić kroz suze kaže da je njen sin bio za primer i u akciju u kojoj je izgubuo život najmanje je mislio na svoj.

 

"Sve je spasavao, svoju brigadu je zaklanjao dok se nisu izvukli. On je ostao sam na livadi, iskrvario je i nije mu bilo spasa. Tako su mi bar preneli. Pa da mi je ostao i ranjen, samo da ga ja gledam. Ništa više. Mnogo sam ga željna. Svaki dan ga čekam, verujete li mi? Svaki dan. Juče sam provela ceo dan na groblju, ali svaki dan idem. Bio je dete za primer i policajac za primer. To zna ceo Ub, svi znaju", neutešna je Božidarka Gajić. Kaže i da veća tuga za majku ne postoji nego kada izgubi svoje dete.

 

"Hvala njegovim kolegama što ne zaboravljaju. Dok su živi policajci koji su sa njim ratovali, ja mislim da će se ovaj spomenik posećivati i njegov grob u selu. Oni me se jedini sete i jedini mi poklanjaju pažnju. Inače, svi drugi slabo posećuju porodice i majke. Majke su najmanje cenjene. On je izašao iz moje utrobe, ali sve se zaboravlja", tužno zaključuje Božidarka Gajić.

Delegacija ubske opštine (Foto: Ljubica Simanović)

 

Na spomeniku u Malom parku kod gradskoj keja, pored trojice policajaca iz OUP Ub, uklesano je i ime Živorada Jovanovića (36) iz tamnavskog sela Paljuvi, koji je takođe poginuo na Kosovu tokom NATO agresije kao pripadnik beogradskog OUP-a.

 

Tu je upisano i ime ubskog policajca Milana Mijailovića (19), koji je poginuo na ratištu 1992. godine, kao i još petorice pripadnika Vojske, koji su živote izgubili u ratnim sukobima na prostoru bivše SFRJ: Obrada Stevanovića (20) iz Stublenice, Milijana Rafailovića (20) iz Gvozdenovića, Dejana Lazića (19) iz Vrela, Milutina Ranisavljevića (21) iz Kožuara i Radiše Ilića (21) iz Gunjevca. Spomen –obeležje "Sinovima Tamnave koji hrabro padoše u odbrani otadžbine 1991-1999." otkriveno je leta 2000. godine.