Polaganje venaca i cveća (foto: Kolubarske.rs)
24.03.2022, 12:49
Obeležena 23. godišnjica od početka NATO agresije
Vazdušni napadi NATO snaga na tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 23 godine, za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.
Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju, delegacije Vojske Srbije, Kolubarskog upravnog okruga, grada Valjeva, Srpsko-ruskog centra Majak, veterana 63. padobranske brigade, SUBNOR-a Valjevo i Udruzenja boraca rata od 1990. godine Valjeva, položili su vence i cveće na spomenik pilotu Milenku Pavloviću i na spomenik stradalima u ratovima od 1990. do 1999. godine.
Zamenik predsednika Skupštine Valjeva Viktor Mićić je rekao da je "najmanje što možemo jeste da čuvamo slobodu, da odamo priznanje našim poginulima i da se divimo njihovim veličanstvenim delima. Nemerljiva su i dela pilota Milenka Pavlovića, koji je poginuo nad Valjevom tokom NATO agresije i nama ostaje samo da mu se divimo".
"Grad Valjevo se seća tih dešavanja 1999. godine i uvek će biti posvećen obeležavanju godišnjice napada NATO agresora", poručio je zamenik predsednika Skupštine grada Viktor Mićić.
Polaganje venaca i cveća (Foto: Kolubarske.rs)
I ova godišnjica početka bombardovanja Srbije je tužno podsećanje na pogibiju troje Valjevaca - Dmitre Dukić (91), Milke Krunić (72) i Milisava Mićića (37) i 50 povređenih sugrađana. Na Maljenu su 6. aprila 1999. godine poginula dvojica mladih potporučnika Željko Savičić i Siniša Radić. U herojskoj odbrani na nebu iznad našeg grada, 4. maja poginuo je pilot pukovnik Milenko Pavlović.
Prve NATO bombe na Valjevo su bačene 14. aprila 1999. godine, kada je u 5.31 časova fabrika "Krušik" bombardovana sa pet moćnih projektila. U vreme NATO agresije u Valjevu je stradalo troje ljudi, dok je oko 50 osoba povređeno. Tokom bombardovanja na naš grad palo je 215 bombi, od toga čak 150 je bačeno na valjevsku vojnu fabriku.
U NATO agresiji uništena je zgrada policije u Valjevu, bombardovana su vojna skladišta u Pričeviću i na Kraljevom stolu na Divčibarama, oštećeno je preko 200 stanova i 50 kuća.
Odluka o bombardovanju tadašnje SR Jugoslavije doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
