Popučke (foto: Vladimir Pantić)
Popučke (foto: Vladimir Pantić)
07.02.2024, 09:46

Moja porodica, Gorić, Popučke i ja

č: | fb:

Naselili smo ovaj kraj, sela Jasenicu i Popučke pa u Gorić pre više od dva veka. Nakon sporazuma ustaničke Srbije sa carskom Turskom, uz posredovanje velikih sila, mnoge porodice, uključujući i našu dođoše iz Bosne, Hercegovine i Crne Gore u dolinu Kolubare, u potrazi za boljim životom.

 

Tada je počeo procvat ovog kraja koji je bio deo nacionalnog, kulturnog i ekonomskog preporoda. Početak puta ka Evropi. Kultivisane su velike površine, obrasle hrastovom i cerovom šumom. Porodica je opstajala uprkos nepogodama, bilo da su one prirodne ili društvene. U Prvom ratu Srbija je ostala bez polovine muškog stanovništva. Teret opstanka uspešno su ponele naše prabake. Drugi svetski rat je doneo žrtve. A nakon rata korenite društvene promene koje su pogodile i moju porodicu. 

 

Uprkos svemu uspeli smo da sačuvamo zemljišni posed, ali i svest o pripadnosti porodici. Mi koji smo nasledili prethodnike, uz pomoć naših roditelja i društva, čuvajući svoje korene i poreklo, stizali smo da završavamo škole, da se obrazujemo i da na različite načine služimo svojim porodicama, ali i društvu. Da dopremo do svih krajeva sveta. Ali da nikada ne zaboravimo ko smo i odakle potičemo. Od seljačkog, težačkog, gazdinskog, domaćinskog, partijarhalnog, ali i demokratskog, slobodoljubivog i graditeljskog soja. Iz Gorića. U Popučkama. Nama zemlja znači. Razumem one kojima to nije ništa. Ali meni jeste.

 

Danas u familiji Pantić imamo, ne samo poljoprivrednike i baštovane, već vredne i sposobne zanatlije, inženjere, profesore, arhitekte, psihologe, veterinare, pravnike i lekare. Iako smo različitih generacija i različitih interesovanja, svi imamo zajedničku ljubav i zajedničku strast - da volimo svoj kraj, svoje selo iz koga smo potekli. Iako nas ima u Valjevu, Goriću i Popučkama, ima nas i u Beogradu. Ima nas i van Srbije. I svi, bilo da se prezivaju Pantić, ili su uzeli prezimena drugih porodica, podjednako želimo, kada dođe vreme, da se vratimo ili da što duže boravimo, tamo gde teče Perajica, gde su hladne stubline, tamo gde je Ćekina šumica, Četeni, Ćatina vodenica, tamo gde su njiva pod imenom Kruška i gde su koleba i jezero.

Čardak

Čardak (Foto: Vladimir Pantić)

Za mene je neprihvatljivo ono što je kao vizija budućnosti ponuđeno javnosti povodom javnog uvida u Nacrt Plana generalne regulacije za selo Popučke. Namera onih koji su plan naručili, kao i namera onih koji plan pripremaju, nikakve veze nema sa potrebama, ni građana Popučaka, niti građana Valjeva. Plan za Popučke, čini se, predstavlja završnu fazu pripreme za potpunu rasprodaju zemljišta i žitelja u Valjevu, domaćim i svetskim bogatim i prebogatim investicijama i investitorima. Ono što donosi Plan za Popučke, već ranije je najavila Vlada Srbije donošenjem regionalnih planova koji su stvorili uslove za izgradnju potrebne infastrukture za fabrike, proizvodne i poslovne objekte neviđenih razmera, ne samo u Popučkama u Valjevu, već u celoj Zapadnoj Srbiji.

 

Ta prostačka, u suštini sirotinjska vizija se izražava u besomučnom betoniranju i asfaltiranju, izradnji puteva kojim treba da se preveze materijal za izgradnju fabrika, fabrički poluproizvodi i sirovine. Plan je da se, ne samo Popučke, već cela Srbija ispreseca linijama dalekovoda super visokog napona, da se razvede gasovod ogromnog kapaciteta, da se osigura ogroman priliv industijske vode. Ništa od toga nije u funkciji razvoja gradova, nego u funkciji podrške budućoj rudarskoj industriji koja planira da što brže dođe do sirovine i još brže da je izveze iz Srbije.

 

Plan za Popučke, kao i drugi planovi, uopšte ne vidi da na tom poligonu žive ljudi koji imaju svoje potrebe, svoja nadanja, svoje planove i svoje vizije. Ni Popučke, ni Valjevo, ni Zapadna Srbija se ne vide kao prostor koji imaju svoj identitet, svoju kulturu, svoju prirodu. I Popučke i Zapadna Srbija biće samo polje za eksploataciju svega što se od prirode i od ljudi uzeti može. I zemlja i voda. I vazduh. I šume i livade. I sela i gradovi. I naše sećanje. I naša budućnost. Posle vekova plodnog života i borbe za kultivisanje prirode, ratova i položenih žrtava za odbranu zemlje od zavojevača, Popučani, Valjevci i cela Zapadna Srbija su na najboljem putu da budu okupirani i oterani u ropstvo bez opaljenog metka.

 

Autor teksta Vladimir Pantić 

Aktuelno

 (foto: )
Na platou Centra za kulturu Pre 4 sati 34 minuta

Noćni bazar u Valjevu

Turistička organizacija Valjevo, u saradnji sa "Novosadskim noćnim bazarom", po prvi put u našem gradu organizuje u subotu, 22. juna "Noćni bazar" na platou Centra za kulturu. Osim promotivnog i...