31.10.2015, 19:38

Pašić: Srbi jesu mali narod ali većeg između Beča i Carigrada nema

Naučnim skupom o Valjevskoj blonici 1914-15-te, održanom danas u svečanoj Sali Valjevske gimnazije, okončano je obeležavanje značajne stogodišnjice u istoriji grada i Srbije. Uvodne referate imali su dokori nauka Svetozar Rajak, Mile Bjelajac i Miroslav Perišić, a najaktivniji učesnik prepodnevnog panela bio je penzionisani hirurg dr Mile Ignjatović.

Dr Ignjatović je najpre u najkraćem predstavio rad vetarana prof. dr Aleksandra Nedoka (91), koji zbog poodmaklih godina nije mogao dođe o Valjevu kao glavnom vojišnom sanitetsko centru 1914-15-te na osnovu dokumentacije Srpske vrhovne komande i Ministarstva vojnog. Potom je govorio o Srpskoj ratnoj hirurgiji 1914-15-te i Srpskom ratnom tifusu 1914-15-te. Prof.dr Dragan Mikić nije se pojavio, pa će njegov rad Uzroci pojavljivanja katastrofalne epidemije pegavog tifusa u Srbiji 1914-15-te, zajedno sa ostalima biti objavljen u Zborniku sa današnjeg naučnog skupa. Dr Dejan Živadinović pročitao je svoj i rad dr Milice Vučurović o Herojima bez vojske – Valjevskoj bolnici 1915. i značaju zdravstvene edukacije stanovništva u kontekstu u upravljanju znanjem.

Zanimljiv je bio epidemiolog dr Goran Čukić, koji je, na neki način, poentirao prepodnevni panel tvrdnjom kako je Srbija pobedila vaši i epidemiju tifusa 1915-te sanirala za šest meseci za razliku od pojedinih zemalja, gde ja ta borba trajala i tri godine. Doduše, uz velike žrtve. „Bila je to Pirova pobeda, kao što je i Prvi svetski rat, uostalom, bio Pirova pobeda!“, kazao je dr Čukić. A tema Čukićevog rada bila je Depedikulacija (borba protiv vašljivosti, prim BV) u Valjevu 1915. godine.

Naučna konferencija u gimnaziji (Foto: Đorđe Đoković)

Simpatije ostalih učesnika, kao i nevelikog broja prisutnih, među kojima pominjemo valjevskog gradonačelnika Stanka Terzića, njegovog pomoćnika Milorada Ilića, člana Gradskog veća Milenu Dosković, te lekare Iliju Tripkovića i Žarka Marjanovića, pa Acu Mitrovića, Milorada Radojčića, kao i nekoliko gostiju iz inostranstva, pobrao je mladi istoričar Svetozar Gačić, rukovodilac Odeljenja valjevskog Muzeja iz Osečine za rad Osečanska bolnica – jedna od ratnih bolnica u Valjevskom kraju.

Naučna konferencija u gimnaziji (Foto: Đorđe Đoković)

Na popodnevnoj sesiji, zapažena izlagamnja imali su valjevski istoričari Velibor Vidić, Dragana Lazarević-Ilić i dr Zoran Jokić (Vidić je imao dva rada – o Francuskoj medicinskoj misiji i Nadeždi Petrović i dobrovljnim bolničarkama u Valjevu). Prikazuani su i radovi dr Olega Ajrapetova, dr Ljubodraga P. Ristića, dr Vasila Kaširina, dr Ane Salove, Alana Cumminga, prof. dr Jelice Novaković Lopušina i Slavice Popović Filipović.

Pouke i poruke

U mnoštvu prezentiranih podataka i činjenica, fotografija i drugih dokaza, potpisnik ovih redova pkušaće da pomene pojedinosti, koje su ostale u uhu i privukle pažnju. Najpre ocenu istoričara kako je Prvi svetski rat Srbiji bio nametnut od Austrougara, koji su kao povod iskoristili Srajevski atentat i nisu želeli tu priliku da propuste kako bi se rešili „trna u oku“ sve i da je Srbija prihvatila ultimatum za šta je imala čitavih 48 sati! Potom, da su Francuzi i Rusi dugo „kiselili“ odluke o pomoći, koju je Srbija tražila. Srbija je, inače, u taj rat protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja ušla sa 200 mitraljeza i 528 topova, ali je u julu 1914-te imala 24 odsto mobilisanog stanovništva. O konjima i volovskim zapregama, koji se nisu zaglavljivali u „srpskom blatu“ da i ne govorimo.

Po mnogim mišljenjima najbolji srpski ministar finansija (u tri mandata) do sada dr Laza Paču nije bio ekonomista već lekar, ali ni on nije imao dovoljno sluha da odobri zahtev za novac neophodan Valjevskoj bolnici. To je učinjeno docnije, kada je dragoceno vreme bilo propušteno. Ili, zahtev dr Lazara Genčića, koji je u tri navrata tražio da se lekari šalju u Francusku na specijalizaciju iz bakteriologije uz obrazloženje da „bez bakteriologije nema higijene, a bez higijene nema ni zdravlja“. Ili, duhovitu opasku o pošasti pegavog tifusa, koji prenose vaši „Jedna hodi a sto vodi, za hiljadu mesto traži“. Problme je bio i u tome što nije bilo velikog izbora – ili smrt od hladnoće odmah, ili oblačenje prljavog (vašljivog) odela, koje donosi tifus!

Angažovanje žena, lekara i sestara, školovanih i dobrovoljki, bilo je, uz jednu bolnicu kod Pariza, viđeno samo u Valjevskoj ratnoj bolnici 1914-15-te, gde su mnoge od tih heroina svoju požrtvovanost životom platile. Slikarka Nadežda Pterović je, kao dobrovljno bolničarka, posve tačno uočila značaj karantina, te da mali broj kreveta i medicinskog osoblja u Valjevskoj bolnici bitno doprinosi širenju pegavca od kojeg je umrlo oko 7.500 ljudi. To je strane posmatrače ponukalo da svoje izveštaje dramatično intoniraju. I naslove sa „Dolina mrtvih“ ili „Pakao, pravi, pakao“. Jer, Valjevo je imalo oko 8.000 stanovnika, a u njemu se našlo gotovo 100.000 ljudi – vojnika, ranjenika, bolesnika, izbeglica... Tada je od 450 lekara u Srbiji (Britanci su od traženih stotinu poslali 25) umrlo njih 162 (deset je bilo stranaca). Stvari su se popravile tek kada je, uz ostalo, svaki bolensik (ranjenik) imao svoj krevet, svoj peškir i sapun...

Ili, da je pukovnik stacioniran u Kotešici dao najbolji predlog kako suzbiti epidemiju (tri) tifusa (trbučnog, povratnog i posebno opasnog pegavca) – pukovnik je uočio da tifusa nema tamo gde nema mešanja stanovništva sa vojskom i izbeglicama, pa je predložio da se na područje oko Šapca i Valjeva dovedu jedinice iz onih delova gde epidemije nije bilo!

Bez obzira na sve, sačuvana je i poruka Nikole Pašića Baje kako su Srbi mali narod ali da većeg od Beča do Carigrada nema!

Propratni sadržaji

Naučni skup okončan je dokumentarnim filmom Alana Kaminga (Alan Cumming) „For the love of Serbia. Scotish – a Woman Hospital in Valjevo“, te dokumentarnim video zapisom Slobodana Rakovića „Valjevska bolnica 1914-1915“.

Koncept budućeg memorijalnog centra „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914-1915“ prezentirali su Željko Jež, predsednik Upravnog odbora Istorijskog arhiva, koji je sa Istorijskim arhivom Srbije bio organizator (i domaćin) skupa, i dr Zoran Jokić, predsednik Inicijativnog odbora za obeležavanje stogodišnjice Valjevske bolnice 1914-15-te. Taj dug Valjevo će, kako reče gradonačelnimk Stanko Terzić na otvaranju stalne izložbene postavke u zgradi nekadašnjkeg Hirurškog paviljona Okružne bolnice, ispuniti u 2018-toj, kada će biti obeleženo sto godina od okončanja Velikog rata.