11.01.2016, 12:28

Paketići za decu, naizgled samo vest

O tome da humanitatni duh ni ove godine ne jenjava za novogodišnje i božićne praznike, već da se samo širi i zahvata nove naraštaje, svedoči odasvud pozitivno ocenjen i human gest članova Grupe za društvene nauke Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“. Naime, pred Novu godinu oni su organizovali novogodišnju žurku i dodelu paketića za mališane sa posebnim potrebama koji uče u Osnovnoj školi „Nada Purić“ u Valjevu.  

Aktivizam mladih i popularizacija nauke nisu jedine teme kojima se ova grupa Istraživača bavi; već oni navode da pored ova dva cilja Grupa nastoji da podigne svest građana o bitnosti nekih društvenih pitanja, kao i da aktivno učestvuje u građenju Valjeva kao mesta pogodnijeg za život svim generacijama, obogaćujući ga i oplemenjujući humanitarnim, kulturnim, naučnim i raznim drugim događanjima. Jedan od takvih bila je upravo ova akcija, koja je za cilj imala da učini da se i ova deca osete prihvaćeno i nezaboravljeno. Uz pomoć JKP „Vodovod“ Valjevo, Knjižara „Vulkan“, Beograd i nevladine ogranizacije „Prijatelji dece Srbije“ iz Beograda, grupa srednjškolaca, članova Grupe za društvene nauke organizovala je za ovu decu jedno nezaboravno prepodne. Uz Deda Mraza, njegovu predstavu, paketiće i prigodan koktel ova proslava ulepšana je još i programom koji su, kao znak zahvalnotsi, pripremili naši domaćini, mališani sa posebnim potrebama, te su prazničnom duhu i opštem zadovoljstvu doprineli pesmom i recitovanjem.

No, cilj ovog gesta mnogo je dublji. Društvo u kojem živimo, finansijski ranjeno i na još mnoge načine razoreno, usled nedostatka najosnovnijeg, gotovo u potpunosti je izgubilo dar prirode, kojim je, kao kralj zemlje, krunisan samo čovek-empatiju. Loš kvallitet življenja današnjeg Srbina nastupio je kao posledica niskog životnosg standarda, koji se nalazi u konstantnom opadanju. Takva situacija ogleda se dalje u svim sferama društva, te dovodi do potpunog odsustva ispravnih sistema vrednosti, pa se, počev od najranijeg doba, deca ne podučavaju ispravnom i kritičkom mišljenju, nego počinju slepo da prihvataju sve što im je servirano na javnoj sceni, apsolutno necenzurisano, niti uzrasno, niti kvalitativno, niti na bilo koji način. Ljudi se, u nagonu za preživljavanjem, okreću samo sebi i svojim porodicama, počinjući da se strogo ograničavaju na te okvire i postajući skoro potpuno slepi i gluvi za sve što se dešava oko njih, konstantno govoreći „ako, samo kad nije nama“.  Ova uskogrudost koja nastaje počinje sve više da steže i davi naše društvo, decu i zemlju. Na površinu isplivava samo jedna monstruozna slika današnjeg čoveka, koji se, ne samo pomirio, već i prihvatio činjenicu da ima i može, pa se ta slika širi nadalje, zavlačeći se u najdublje pore društva i za sobom ostavljajući samo brda pregaženih ljudi, koji su bili prepreka na putu do boljitka, i to ne bilo kakvog, već finansijskog. Sve se gleda kroz profit i novac, dopuštajući odsustvo onog najbitnijeg-ljudskosti.

Ova situacija je ispravljiva samo ako se sami odlučimo da je ispravimo. Da je to moguće, pokazali su ovi srednjoškolci, koji su prodrli u srž smisla darivanja i shvatili da ono u stvari znači dobijanje. U planu Grupe za društvene nauke za sledeću godinu je da ova akcija bude proširena na mnogo veći broj dece i ugroženih. Njihova mladost i entuzijastičnost kao poruku svima nose da nije nemoguće, ni u ovako teškim vremenima, smoći snage, zasukati rukave i učiniti nekoga srećnim, ali i poruku da je davanje jednako lepo koliko i dobijanje; i poziva sve da se zapitaju, da li je zaista toliko loše i nemoguće, ili je to samo naša interpretacija, kao i da li će uz dovoljno truda ostati ovako ili ima šanse da se promeni.

Neka ovaj primer posluži svima kao uzor, jer mnogo je moguće uz dovoljno želje.