11.07.2014, 21:27

Petrovdanske lile

Večeras su i Valjevu, kao i svaki put uoči velikog verskog praznika Petrovdana, paljene lile o čemu svedoče i fotografije Đorđa Đokovića načinjene u Naselju oslobodilaca Valjeva.

Da li su građani poslušali molbu nadležnih da ne pale velike vatre, posebno od starih automobilskih guma, teško je reći. Tek, dežurni u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu na Petom puku rekao je Kolubarskim.rs kako su do 22.00 sati imali samo jednu intervenciju „kod Četvrte osnovne“, gde su bili po pozivu građana, koji su se žalili da im od zapaljenih guma dim ulazi u stanove. Poziva iz drugih delova grada, posebno onih viših, obodnih, nije bilo „što ne znači da gume nisu paljene“.

Lile su danas u Valjevu koštale 100 dinara.

Paljenje lile u Kolubari 2 (Foto: Đorđe Đoković)

Izvorno, lila su karakteristične za stočarske krajeve Srbije. To su buktinje, koje se „obnose oko zgrada“. Poznati srpski etnolog i novinar, pokojni Mile Nedeljković, u jednom od svojih „Kalendara srpskih narodnih verovanja i običaja“, zapisao je kako su lile buktinje, koje se prave od sasušene kore drveta koja lepo plamti i sporo dogoreva.

„Najčešđe se za nju (lilu) uzima kora trešnje ili breze, koja se oguljena, ili kao kaiš odrezana od stabla, ostavljena nekoliko dana na suncu da se lepo prosuši, da bi, zapaljena, lepo plamtela. Kora se natakne na rakljasto drvo i na njemu nosi“, zapisao je Nedeljković.

Nedeljković dodaje kako se, po narodnom tumačenju, lile pale u spomen svetoga Petra, Po jednima, svetac je noću žeo žito, pa je palio lile da bi bolje video, a po drugima – njemu su se zapalile kosa i brada. „Premda pretežno stočarski, lila je i ratarski običaj, što potvrđuje i usklik kojim se u Gruži propraća nošenje lila: „Lila gori, žito rodi!“, kazivao je Nedeljković.