slobodnasubotica.rs
slobodnasubotica.rs
27.07.2018, 07:00

Subotica.bot

č: | fb:
Odmah po pokretanju sajta Slobodnasubotica.rs, iza kog stoji grupa profesionalno ostvarenih ljudi tridesetih i četrdesetih godina, koji mahom nisu članovi ni jedne stranke, naš programer primetio je da je aktivna stranica Slobodnasubotica.com. Poveznica je sa ove adrese vodila do sajta Subotica.com koji u subotičkoj javnosti deluje isključivo komercijalno, prenoseći zvanična saopštenja, najave i odjave. Istu stvar priredili su i nezavisnom sajtu Maglocistac.rs, registrujući sajt Maglocistac.com.
 
Naša redakcija reagovala je obraćajući se relevantnim novinarskim udruženjima (UNS, NDNV) koja deluju u gradu. Stav smo zatražili i od gradskih vlasti, konkretno od članice Gradskog veća zadužene za kulturu, ali ga nismo dobili. Dobili smo odgovor ljudi iz sajta Subotica.com koji su stvar uporedili sa boks mečom i tvrdili da je zamena identiteta sasvim normalna pojava, šta više vrlo poželjna predohrana konkurencije. Jedan od suvlasnika je tom prilikom rekao da je jedino važno "ko kako prođe" u materijalnom smislu.
 
Ipak, nakon tekstova koje sam objavio i pritiska profesionalne javnosti, Subotica.com je preusmerio linkove sa naših sajtova na "Gugl"

 

Branko Žujović

Branko Žujović

Kada smo u ponedeljak pokrenuli pitanje medijskih klonova, pitajući javnost i kolege jesu li neprijateljski zakupi istovetnih internetskih adresa sa različitim domenima u cilju "suzbijanja konkurencije" etični, ili su drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije, kako se na kraju ispostavilo, dotakli smo temu koja prevazilazi Suboticu.

 

Najdrastičniji klon u Srbiji je portal Kolubarski.info koji nazivom i vizualno oponaša Kolubarske.rs. Tu je potom Šabac, pa donekle i Kikinda, gde je nekolegijalno uzurpirana jedna onlajn adresa.

 

Ideja da je u poslovanju sve dozvoljeno i da medij nije više od tezge poražavajuća je za svakog pristojnog čoveka.

 

Čak i kada zanemarimo boksersko objašnjenje urednika sajta Subotica.com Gorana Todorova, koje je, inače, sablaznilo medijsku zajednicu, poražava to što on, frljajući se vrednosnim sudovima, nije osporio ni jednu činjenicu koju smo izneli uz protest što su on i njegov kompanjon, koji sa novinarstvom takođe ima veze koliko sa velikim hadronskim sudaračem čestica u Švajcarskoj, zloupotrebili adresu istovetnu našoj.

 

Njih dvojica nisu porekli da registratorski objavljuju isključivo zvanična saopštenja, tuđe priloge i tekuće najave i odjave dešavanja. Kada i objave neki sopstveni tekst, isti ne zadovoljava osnovne profesionalne standarde.

 

Nisu osporili ni našu tvrdnju da revnosno objavljuju priloge centara moći. Naveli smo prošlogodišnji intervju, poslužen uz pripadajući garnirung pravo iz Gradske kuće, koji je objavljen kod njih i u jednom nedeljniku uz različite potpise "autora". To svedoči o njihovoj nedopustivoj profesionalnoj ravnodušnosti. Objava istog intervjua u različitim medijima, koji je pritom pristigao iz centra moći, velika je sramota subotičkog novinarstva, ako ovo poslednje, uz nekoliko izuzetaka, uopšte više više i postoji.

 

Čak i kada su nakon vrlo energične i nedvosmislene reakcije ljudi iz reprezentativnih novinarskih udruženja podvili rep i preusmerili poveznice sa adresa Slobodnasubotica.com i Maglocistac.com sa sajta Subotica.com ka "Guglu", tvrdeći da su to, kobajagi, uradili bez razloga (što opet pokreće niz pitanja!), samoinicijativno i bez griže savesti kako kažu, nisu bili iskreni. Itekako je postojao razlog zbog kog su se povukli, a taj razlog se zove opšta osuda pristigla sa relevantnih adresa.

 

Todorov nas nije čak ni tužio, iako je tom mogućnošću slavodobitno mahao u svom saopštenju. To takođe svedoči da je čitav njhov medijski stav jedna velika prazna puška.

 

Ma koliko posetilaca u ovom trenutku oni imali, ni jedan pristojan čovek ne misli da je podmetanje internetskih kukavičjih jaja častan posao. To naprosto nije pristojno, kao što nije pristojno čačkati nos u restoranu, premda to zakon nigde izričito ne zabranjuje.

 

Zamislite "Gardijan" koji vodi onlajn gerilu protiv konkurentskog tabloida "San", koji je u sajber prostoru prisutan na adresi "Тhesun.co.uk", tako što zakupi domen "Thesun.com" i pozove Gorana Todorova da mu vodi onlajn poslovanje! Ili "Njujork tajms" koji zakupljuje srodne adrese "Vašington posta", sledeći svetonazore Miloša Perovića.

 

To među pristojnim svetom, naprosto, ne bi bilo prihvatljivo. Prvom prilikom kada vidim Bendžamina Hasa, dopisnika "Gardijana" iz Hongkonga i Seula, ispričaću mu za naš mali slučaj. Već vidim njegovo zabezeknuto lice u honkonškom pabu "Kraljica Viktorija!".

 

Javno mnenje ne čini masa sveta, nego onaj deo te mase koji procese u društvu razume. To što toalet na beogradskoj autobuskoj stanici ima znatno veću dnevnu posetu od biblioteke na Vračaru ne čini ga ustanovom kulture. Isti princip važi i u sajber prostoru.

 

U tome je razlika između građanina i bota, "Politike" i "Informera", političara i politikanta, Divne Ljubojević i Soraje, Čajkovskog i Zmaja od Šipova, kulturnog i pukog biološkog.

 

Ako svi živimo samo kako bismo što bolje materijalno prošli, kako objašnjava Goran Todorov, takav biološki bitak ne vredi ni pet para. U se, na se i poda se je filosofija tumora. Takav život živi svaki pacov ili reptil na ovom svetu.

 

Na primer, na pijaci je zaista dozvoljeno zakupiti susednu tezgu, da se konkurentska ne proširi. Ali, čak ni pijačari ne prisvajaju tuđe nazive ili varijante tuđih naziva. Na pijaci takođe postoji kodeks, do duše nepisan, ali poštovan.

 

Medij bez novinara, pravih novinarskih sadržaja i dublje profesionalne misije koja služi javnom interesu, nije medij. Tezga, sa druge stran, čak i kada je bez prodavca i robe, ostaje tezga. Ideja o mediju koji javni interes vidi isključivo kao rezervoar kapitala je poražavajuća za celu našu zajednicu, bez obzira da li vam je fukus podešen na državu ili grad.

 

Za svega desetak dana rada, otkako postojimo, branili smo vrlo odlučno i na profesionalan način potrebu zrelog društva da na rukovodećim mestima u ustanovama kulture ima kvalitetne ljude, a ne stranačke kadrove, dajući savesno mogućnost i drugoj strani da iznese svoje argumente, što ova do danas nije učinila.

 

Slepilo koalicionog ključa jasno smo nazvali korozijom javnog interesa. Prinudili smo bahate "kolege" da ustuknu, dokazujući da medij nije tezga i da principu u se na se i poda se nema mesta u kulturnom društvu.

 

To je mnogo više nego što je Subotica.com uradio za deset godina češanja sa svim posetama i komentarima čitalaca.

 

Kada smo zakupljivali domen Slobodnasubotica.rs nismo mislili na male prljave igre, domene, Subotica.com, još manje na Todorova i njegovog kompanjona, nego na ono što ćemo pisati i objavljivati, upravo na ono što jesmo. Nismo dozvolili sebi da budemo sitne lokalne ćifte, nego novinari koji su to što jesu bilo gde da se nađu.

 

Mi nismo fah idioti. Nismo tu ni da se frljamo korporativnim poslovno-informatičkim frazama, kao što čini Todorov, uz iritantnu upotrebu tuđice "biznis" kao poštapalice kojom popunjava besmisao svojih rečenica.

 

Tu smo da razvejevamo javni prostor, da ga činimo što jasnijim i čistijim. Sloboda je razlika između nas i njih i to ne samo ona navedena u našem nazivu.

 

 

 

 

 

 

Aktuelno

Ljubomir Radović (foto: Kolubarske.rs)
Još uvek ima mesta da se dopuni i poboljša PGR Pre 1 dan 6 sati

Lokalni front: Ko i kako odlučuje o sudbini Divčibara

Lokalni front Va podseća javnost, posebno zaljubljenike u Divčibare, da samo još do petka 24. juna postoji mogućnost dostavljanja primedbi i predloga na treću izmenu Plana generalne regulacije za...  · 5 komentara