06.03.2019, 07:43

"Statut po meri skupštinske većine" za tajni rad i prekomerno trošenje para?

Dosadašnja dva simbola aktuelne valjevske vlasti su tajnost rada i prekomerno trošenje novca iz gradske kase preko tekuće budžetske rezerve. Sudeći prema predlogu novog Statuta grada Valjeva, vladajuća koalicija će nastaviti u tom maniru.

 

Novac iz tekuće budžetske rezerve trošiće se po rešenju ili nahođenju gradonačelnika, a o tome da li će i kojih novinara biti na sednici Skupštine grada, odlučivaće predsednik Skupštine zavisno od toga koliko su novinari bili brzi da se prijave za prisustvovanje sednici i koliko su zainteresovani za tačke dnevnog reda!?

 

U ponedeljak je održana javna rasprava o Nacrtu statuta Valjeva, na kojoj je predsednik Komisije za izradu Nacrta statuta Mihailo Milutinović rekao da je "do izmene Statuta došlo, pre svega, zbog usklađivanja sa Zakonom o lokalnoj samoupravi".

 

Milutinović je objasnio da je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pripremila model statuta, a Komisija za izradu Nacrta je intervenisala u skladu sa potrebama lokalne samouprave. Na javnoj raspravi je rečeno i to da "svaka skupštinska većina pravi Statut po svojoj meri".

 

Javna rasprava o Nacrtu statuta Valjeva (Foto: Đorđe Đoković)

Kao učesnik u javnoj raspravi pitala sam zbog čega u Statut, u delu koji se odnosi na javnost rada, nije uneta jasna odredba Zakona o lokanoj samoupravi gde u članu 71 piše da su "organi i službe lokalne samouprave dužni da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način".

 

Ovo moje pitanje otuda što u članu 11 predloga Statuta piše da se "javnost rada može obezbediti izdavanjem Službenog glasnika, biltena, informatora, preko sredstava javnog informisanja, prezentovanjem odluka i drugih akata javnosti, i postavljanjem internet prezentacije". (Niko se nije setio zidnih novina, prim.aut.)

 

Dakle, može se obezbediti, ali i ne mora; pa bi to u praksi aktuelne valjevske vlasti, koju čine naprednjaci i socijalisti, moglo da izgleda ovako: obezbedili smo javnost rada izdavanjem Službenog glasnika i informatora (što je inače zakonska obaveza, prim.aut.), prezentovali smo odluke, a i postavili smo internet prezentaciju. Mogli smo i preko sredstava javnog informisanja, ali nismo!

 

Još sporniji je, kada je reč o javnosti rada, član 40 Nacrta statuta u stavu četiri gde piše da "sednicama Skupštine grada mogu prisustvovati predstavnici javnog informisanja, ovlašćeni predlagači, kao i druga zainteresovana lica u skladu sa poslovnikom Skupštine grada", a dalje u stavu pet piše da "u slučaju da ne mogu svi zainteresovani da prisustvuju sednici, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti da prisustvuje sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu".

 

Dakle, sednicama mogu prisustvovati i predstavnici javnog informisanja, ali i ne moraju, a predsednik Skupštine grada će odlučiti o tome kome će omogućiti da prisustvuje sednici.

 

To navodi na zaključak da vladajuća koalicija može da odluči da novinarima uskrati pravo na izveštavanje i praćenje sednica Skupštine grada, (ranije su novinari isključeni sa sednica Gradskog veća, prim.aut.), i da javnost informiše preko biltena, prezentovanjem odluka, internet prezentacijom..., s obzirom na to da Statutom nije eksplicitno uređeno da će javnost biti obaveštena preko sredstava javnog informisanja...

 

Može da se dogodi da novinaru, koji je bio brži i pre se prijavio, predsednik omogući prisustvo na sednici, dok onom novinaru koji je bio spor, pa je po redosledu prijavljivanja na poslednjem mestu, onemogući prisustvo na sednici!  

 

Mihailo Milutinović (Foto: Đorđe Đoković)

Predsednik Komisije za izradu Nacrta statuta Mihailo Milutinović, na moje primedbe i pitanje, odgovorio je da će "prisustvo novinara skupštinskim zasedanjima biti rešeno Poslovnikom Skupštine grada i putem akreditacija".

 

"Tako da ne može da se desi da uđe neki novinar koji je akreditovan, a da ne bude prisutan na sednici Skupštine grada. U svakom slučaju novinari će imati prednost u odnosu na građane koji su zainteresovani da prisustvuju sednicama Skupštine grada. Znači, to će biti regulisano Poslovnikom, a Poslovnik će biti donet nakon usvajanja Statuta", objasnio je Milutinović.

 

Nejasno je kako će prisustvo novinara sednicama Skupštine grada biti uređeno Poslovnikom s obzirom na to da je "Poslovnik opšti pravni akt kojim parlamentarni domovi, vlada i drugi kolegijalni državni organi propisuju svoju unutrašnju organizaciju i postupak". 

 

Novinari svakako nisu deo kolegijalnog lokalnog organa, odnosno Skupštine i ne učestvuju u njenom radu, nego izveštavaju sa sednica lokalnog parlamenta, tako da na novinare ne može biti primenjen Poslovnik o radu, a naročito im se Poslovnikom ne mogu ograničiti prava koja su zasnovana na drugim zakonima.

 

Nadležnost gradonačelnika i tekuća budžetska rezerva

 

Na javnoj raspravi o Nacrtu statuta, pored primedbi i pitanja koja se odnose na javnost rada, postavila sam i pitanje u vezi isplate tekuće budžetske rezerve s obzirom na to da je do sada gradonačelnik Slobodan Gvozdenović često trošio novac iz tekuće budžetske rezerve, poput za troškove organizacije dočeka Srpske nove godine, kada je pevao Šaban Šaulić, ili za troškove reprezentacije.

 

Naime, u članu 53 tačka 24 Nacrta statuta, a odnosi se na nadležnost gradonačelnika, piše da "gradonačelnik odlučuje rešenjem o upotrebi sredstava tekuće i stalne budžetske rezerve". Tako napisano može se tumačiti da će gradonačelnik odlučiti da, recimo, intervju na TV koja je bliska vladajućoj koaliciji plati milion dinara iz tekuće budžetske rezerve ili da isto toliko novca potroši na reprezentaciju.

 

U Zakonu o budžetskom sistemu u članu 69 piše da "Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve. Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine".

 

Nejasno je zbog čega u Nacrtu statuta piše da gradonačelnik (izvršni organ vlasti) "odlučuje rešenjem", a ne da "donosi rešenje"?

 

Na javnoj raspravi pitala sam zbog čega nije napisano da gradonačelnik donosi rešenje, a na predlog Odeljenja za finansije, o upotrebi sredstava tekuće i stalne budžetske rezerve, i da se sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju na direktne korisnike budžetskih sredstava, kao što je to precizirano zakonom?

 

Odgovorio je predsednik Komisije Mihailo Milutinović, ali umesto o tekućoj, govorio je o stalnoj budžetskoj rezervi.

 

"Što se tiče korišćenja stalne budžetske rezerve, pa ako bi Statut sve ove zakone koje smo pobrojali konkretizovao onda bi izgledao kao 'Rat i mir'. Znači normalno je, on samo konkretizuje ili olakšava primenu zakona, a Zakon o osnovama budžetskog sistema jasno je propisao i do kog iznosa i kome može, i to je predmet kontrole i interne i eksterne revizije", rekao je Milutinović.

 

Pitanja bez odgovora

 

Predsednik Komisije Mihailo Milutinović je odgovorio na dva od pet pitanja koliko sam postavila na javnoj raspravi o Nacrtu statuta Valjeva.

 

U članu 16 piše da "Grad može ugovorom na načelima konkurencije, javnosti, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine, poveriti pravnom ili fizičkom licu obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti".

 

Nadležnosti Grada pobrojane su u 16 tačaka u članu 14 Nacrta statuta, a među njima su "donosi statut, budžet, prostorni i urbanistički plan, program razvoja Grada, kao i strateške planove i programe lokalnog ekonomskog razvoja..., upravlja gradskom imovinom i utvrđuje stope izvornih prihoda...".

 

Pitala sam da li to znači da Grad može ugovorom poveriti pravnom ili fizičkom licu donošenje Statuta, budžeta, urbanistiških planova, program razvoja Grada..., s obzirom na to da su i to "pojedini poslovi iz nadležnosti Grada"?

 

Milutinović nije odgovorio ni na pitanje: ako je zakonom propisano da broj članova Gradskog veća u gradu koji ima do 100 hiljada stanovnika može biti maksimalno devet, zbog čega u Nacrtu statuta Valjeva piše da "Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i devet članova", što je ukupno 11 članova Gradskog veća?

 

S obzirom na to da je novi Statut proširen i nadležnostima koje proizilaze i iz više posebnih zakona, pitala sam šta će se dogoditi ako se za godinu dana promeni, recimo, šest zakona, da li to znači da će se Statut menjatati šest puta u jednoj godini? Ni na ovo pitanje niko od članova Komisije, uključujući i predsednika, nije odgovorio.

 

Možda ću odgovore dobiti, kako je na početku javne rasprave objasnio sekretar Đorđe Pavlović, u "primerenom roku, koji može biti tri, pet ili sedam dana najviše, zavisno od obima pitanja i podataka koje je potrebno prikupiti".