17.12.2019, 10:52

Više od porodične istorije

Nenadovići iz Brankovine kod Valjeva dali su Srbiji značajna imena državnika, vojnika, književnika, ali i u drugim oblastima.

 

Aleksa Nenadović je zajedno sa Ilijom Birčaninom pogubljen u Seči knezova 1804. godine. Prota Mateja bio je prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta, odnosno Vlade (1805) i diplomata. Njegovi “Memoari" su važan istorijski izvor za period predustaničke i ustaničke Srbije.

 

Sima Nenadović, protin najmlađi brat, postao je vojvoda u svojoj dvadesetoj godini, prethodno izučivši vojnu kadetsku školu. Poginuo je kod Dublja u dvadeset drugoj godini 1815. godine.

 

Protin  sin Ljubomir Nenadović, čika Ljuba, po kome Biblioteka u Valjevu nosi ime od 1957. godine, bio je književnik i jedan od prvih članova Srpske kraljevske akademije.

 

Nenadovići su 19.vek ispisali imenima političara, književnika, crkvenih lica, visokih oficira, a jedna iz Nenadovića rodila je budućeg kralja Srbije. Persida Nenadović, unuka Jakova Nenadovića, bila je supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka Petra I Karađorđevića. Tako je nastala porodična veza Nenadovića i dinastije Karađorđević.

 

I u nastavku nije samo porodična priča, kontekst je širi.

 

Đorđe M. Nenadović (1891-1978) bio je sudija Upravnog suda i advokat, jedan od 1300 đaka kaplara i nosilac ordena Belog orla. Kao kraljev rođak, prvi na čelu srpske vojske 1918. ušao je u Novi Sad.

 

Đorđe Nenadović i njegova supruga Katarina imali su troje dece: Mateju, Milana i Mirjanu.

 

Mateja Nenadović (1925-2011), arhitekta, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, bio je oženjen Sofijom Nenadović, rođ. Paligorić, takođe arhitektom, koja je jedan od autora pristaništne zgrade beogradskog aerodroma, otvorene 1962.godine. Sofija i još tri drugarice formirale su biro za projektovanje i izvođenje radova, što je bila retkost pedesetih godina 20.veka u, obično, muškom svetu arhitekata.

Sofija Nenadović u sredini do Omera Karabega, 1962.godine

 

Otac Sofije Paligorić je Simča Paligorić, jedan od 1300 đaka kaplara. Tako su se deca dva od 1300 kaplara, Mateja i Sofija, zavoleli i dvojica pripadnika Skopskog đačkog bataljona su su povezali neraskidivim porodičnim nitima.  

 

Ima još jedna zanimljiva porodična veza.

 

Sofijin deda po majci je bio pukovnik Lazar Mišić, stariji brat budućeg vojvode, koji je Živojina Mišića, kao dečaka od 10 godina odveo u Kragujevac na dalje školovanje.

 

Tako su se dve  poznate porodice, Nenadovići i Mišići, preko potomaka orodile. Sofija, potomak Radovana i Anđelije Mišić iz Struganika, unuka Lazara Mišića, i Mateja, potomak prote Mateje Nenadovića, sin Đorđa Nenadovića, koji je dostigao vrh u pravnoj struci.

 

Mateja (preminio pre osam godina) i Sofija su roditelji Đorđa i Miloša, takođe arhitekata. Đorđe Nenadović je docent Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu. Miloš Nenadović, docent  je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

 

U porodici Nenadović je 13 arhitekata.

 

Dr Miloš Nenadović, gost na obeležavanju jubileja Valjevske biblioteke, obratio se prisutnima u ime porodice Nenadović, između ostalog, rekavši:

 

"Porodica Nenadović je neraskidivo vezana za Valjevski kraj i sam grad Valjevo. Svrha i važnost  obrazovanja je bila prepoznata od davnih dana u porodici. Mnogi njeni članovi su u prošlim vremenima našli volje i snage da svoju sudbu dele sa drugima i kroz pisanu reč. Prota Mateja, čika Ljuba, Konstantin, Dobrivoje, Mateja samo su neki od njih. Oni su postavili osnove obrazovanja za ostale potomke koji su uvek stremili ka novim znanjima, a mnogi su završili kao oni koji drugima predaju neka nova, modernija znanja. Svima njima je knjiga bila osnov za napredak u životu, a biblioteka nezamenjiva riznica znanja koju samo treba otvoriti i posvetiti joj dužnu pažnju".

Miloš Nenadović na obeležavanju jubileja biblioteke (Foto: Đorđe Đoković)

 

Znanje je moć. Moć je i vojna služba. To su znali Nenadovići, pa su svoje potomke školovali, kako za vojnu službu, tako i za nauku i umetnost. I za graditelje.

 

Sećanje na stare Nenadoviće čuva Valjevski kraj, čuva Brankovina kroz Protinu crkvu, čuva Valjevska biblioteka kroz ime jednog od Nenadovića, Ljubomira, najviše privrženog  knjizi i pisanju, uz putovanja kojima je posvetio dobar deo života. I koja su kroz putopisnu građu postala deo kulturne baštine.

 

Delo Mateje i Ljube Nenadovića čuva  Biblioteka u Valjevu i kroz Muzej zavičajnih pisaca, otvoren pre četiri godine.

 

I sadašnji Nenadovići  čuvaju sećanja na slavne pretke, koji su svoje vrline, hrabrost, znanje, obrazovanje, utkali u istoriju Srbije, a ne samo zavičaja.