Kandidati GG Lokalni front Va za odbornike (foto: Adam Radosavljević)
12.06.2020, 17:39
Kultura je ozbiljan resurs našeg grada
Kandidati GG Lokalni front Va "SLOBODNI LJUDI" za odbornike u Skupštini grada govorili su o kulturno-istprijskom nasleđu našeg grada, o brojnim kulturnim manifestacijama, po kojima je Valjevo prepoznatljivo, a koje su plod entuzijazma i pojedinaca.
Olga Petrović dugogodišnji novinar nedeljnika Napred ukazala je na to da se Valjevo poslednjih godina u Srbiji prepoznaje kao značajan kulturni i turistički centar i nezaobilazno je odredište brojnih ekskurzija i izletnika pogotovo iz Vojvodine i Beograda.
Ona je navela nekoliko podataka; Brankovinu godišnje poseti 30 hiljada posetilaca, onih koji kupe karte za postavku, a daleko je veći broj onih koji prosto uživaju i samom dvorišnom ambijentu, crkvenoj porti ili posete grob Desanke Maksimović. Narodni muzej godišnje proda 20 hiljada ulaznica, tokom Tešnjarskih večeri u grad se slije hiljade ljudi, a valjevske svetinje privlače sve više poklonika verskog turizma. Posebno mesto zauzima Moderna galerija čije su izložbe prvorazredni kulturni događaji sa odjekom u centralnim medijima.
Kada se tome dodaju Džez festival, Festival flaute, Abro-fest, Zlatni opanak, Vakuum, Dani stripa, jasno se uočava da je kultura ozbiljan loklalni resurs našeg grada.
"Mi smatramo da je to oblast koja u svim svojim segmentima može i mora ozbiljnije da se osmišljava, kreira i razvija, jer dugoročno gledano, doprinosi unapređenju života u Valjevu, pre svega njenom turističkom, odnosno tržišnom valorizacijom. Sve što je do sada kvalitetno urađeno, dogodilo se prevashodno zahvaljujući dobroj volji i entuzijazmu savesnih i kreativnih pojedinaca, koji su uz dosta muke, nekog u vlasti ubedili da za određene programe treba odrešiti gradsku kesu", rekla je Petrović.
Olga Petrović (Foto: Adam Radosavljević)
Ona je istakla da se suprotno tome, iz budžeta, velikodušno organizuju koncerti estradnih osoba bliskih pojedinim partijama na vlasti sa izgovorom da narod to želi. Otuda bi bilo zanimljivo, predlaže Olga Petrović, uporediti te iznose i videti koliko je zabava privilegovana u odnosu na sve ostalo što se događa u kulturi.
"A da bi se na pravi način valorizovali kulturni resursi, potrebne su stručne institucije, ali i početna ulaganja za koja grad mora da ima sluha. Smatramo da svaka inicijativa treba da bude javna, dostupna ocenama stručne javnosti, da se za projekte konkuruše, da se biraju najbolji i da se potom odgovorno realizuju", navela je Petrović.
Olga Petrović je skrenula pažnju na to da, iako je kulturno-istorijski kompleks Brankovina među najposećenijim mestima u Srbiji, tamo još uvek nema pristojnog motela, hostela, apartmana za izdavanje, pa ni pristojnog restorana sa jelima nacionalne kuhinje.
"Narodni muzej i Biblioteka su uložili trud da ona oživi, ali Brankovina je idealno mesto da se u njoj, pored postojećih tradicionalnih manifestacija, organizuju letnji kursevi srpskog jezika za decu iz dijaspore, pesnički susreti, radionice kreativnog pisanja, likovne kolonije. U Torontu, gde živi veliki broj Srba, postoji kulturni klub koji nosi Desankino ime i koje bi takođe trebalo animirati. Sve to u partnerstvu sa meštanima Brankovine, koji bi u tom konceptu mogli da nađu svoj interes i svoje mesto u saradnji sa našim eminentnim institucijama. Verujemo da bi se ulaganja, koja bi mogla da se obezbede po projektnom sistemu, višestruko isplatila".
Govoreći o valjevskim manastirima navela je da su tokom vikenda i u vreme praznika prepuni poklonika, ali put do Ćelija je takav da je svako razmimoilaženje vozila opasno, a to je nešto što Grad Valjevo mora da reši, stručno i kvalitetno.
"Na višedecenijskom čekanju je i zaštićeno selo Bebića Luka, koje povremeno posete planinari, a zaista je jedinstveno i zaslužuje pažnju pre nego što se potpuno ruinira. Dobar put je uslov za bilo kakvu inicijativu, a verujemo da bi ono bilo idealan prostor za koloniju naivaca slikara i vajara, ali i za prezentaciju nekadašnjeg načina života u ruralnom području. Ne zaboravimo, i Sveti Stefan je nekada bio obično ribarsko selo!", podsetila je.
Proveru vremena nije izdržao ni koncept Tešnjara, kao stare gradske čaršije, koji je trebalo oživeti po ugledu na beogradsku Skadarliju, povratkom starih zanata i kafana u koje čuvaju boemski duh minulog vremena.
"U vremenu sadašnjem, više nema ni grnčara, ni tkača, ni bojadžije, čast brane po jedna voskarska, pekarska i koradžijska radnja. Nema para da se obnovi Konak kneza Jovice, Grbovićev je srušen, većina lokala je zakatančena, u njih se uselila vlaga i memla, pod teretom su dugova za vodu i struju bivših zakupaca. Prvobitni koncept se pokazao kao neodrživ, novi nije ponuđen, građane niko ne uključuje. A Tešnjar bi mogao da useli razne likovne umetnike koji bi tu stvarali tokom cele godine i imali svoj izložbeni prostor. Mogao bi da bude scena za javne nastupe mladih talenata naše Muzičke škole, folklorne i pevačke grupe, prostor za predavanja i druženja. Svoje mesto u Tešnjaru moraju da dobiju i naši sugrađani Romi koji su oduvek u njemu bili, ali nisu postali vidljivi. Zalažemo se da on čuva uspomenu na svoje znamenite stanovnike, poput Slobodana Đukića, demokratski izabranog gradonačelnika, Borislava Boru Vujića, hroničara starog Valjeva, popularnog muzičara Dragoljuba i druge, koji su ostavili trag u životu grada", rekla je Olga Petrović.
Kandidati GG Lokalni front Vaza odbornike (Foto: Adam Radosavljević)
Kao kandidati za odbornike Grupe građana Lokalni front Va – SLOBODNI LJUDI, želimo da doprinesemo konceptu sveukupnog razvoja i urbanog uređenja grada koji se neće menjati do neprepoznatljivosti. Želimo gradsku vlast koja neće žuriti da rasroda sve vredno što je ostalo iz prošlosti, poput Doma vojske ili kasarne na Ilidži, ali koja će održavati i Vidrak i Spomen-park na petom Puku, čuvajući fizionomiju i dušu grada za budućnost.
Borivoje Marković, odbornički kandidat GG Lokalni front Va – SLOBODNI LJUDI, koji živi na obodu stare čaršije skreće pažnju na nekoliko problema sa kojima se stanari suočavaju godinama.
"Stanari Tešnjara i dela Knez Miloševe ulice godinama imaju problema zbog glasne muzike koja dolazi iz brojnih kafića. Jačina muzike nije prilagođena prostoru u kojem se nalazi. Naime, ovo su gusto naseljeni delovi grada, gde su mnoge kuće, pogotovo u Tešnjaru dosta trošne, a o zvučnoj izolaciji objekata nema ni govora. Grad je, inače, podeljen na akustičke zone, gde Tešnjar spada u najzaštićeniju prvu grupu. Pored glasne muzike, veliki problem predstavlja vandalizam gostiju tih lokala. Česte su tuče, uništavanje imovine, razbijanje izloga, prozora, vrata, kao i fizički napadi na stanare. U nekim od tih napada došlo je i do ozbiljnijih povreda", rekao je Marković.
Smatra da je sve to posledica nesprovođenja zakona od strane organa reda, kao i nečinjenje inspekcijskih i drugih službi.
"U poslednjih desetak godina stanari su pisali brojne peticije i slali ih u Gradsku upravu. Rezultat tih peticija je veoma skroman, sa minimalnim učincima. Slati su brojni dopisi i pritužbe, organizovane su i konferencije za novinare, ali je sve to prošlo bez konkretnih rezultata. Na kraju su stanari ove dve ulice osnovali udruženje građana, koje bi ih ubuduće zastupalo. Nažalost, ni to nije dovelo do značajnijeg pomaka. Predstavnici stanara su se uključili u rad radne grupe, koja je osnovana na inicijativu gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića. Iako su podneli konkretne predloge o izmenama i dopunama Odluka o radnom vremenu i Zaštiti od buke u životnoj sredini, pomaka nije bilo. Došlo je do očigledne opstrukcije od strane predstavnika grada, tako da su, bez i jedne zvanično održane sednice, bili prinuđeni da napuste radnu grupu".
Borivoje Marković podseća da ovlašćena agencija više puta godišnje meri nivo buke i to na više lokacija u gradu. Svaki put je utvrđeno da je došlo do drastičnog prekoračenja dozvoljenog nivoa buke, kako u dnevnim, tako i u večernjim i noćnim satima, i to najviše na prostoru Tešnjara.
Problem Knez Miloševe, odnosno BID zone, jeste prisustvo noćnih klubova, koji takođe emituju nedozvoljenu buku.
"Ono što stanari jedne i druge ulice traže, jeste poštovanje Zakona o javnom redu i miru. Jedini način da se to sprovede u Tešnjaru je ukidanje muzike sa elektronskih ozvučenja, zbog nemogućnosti adekvatne zvučne izolacije objekata, kao i postojanja letnjih bašti. Drugi način jeste ugradnja limitatora, ali samo pod uslovom da oni zaista mogu buku svesti na zakonski dozvoljene nivoe. U Tešnjaru je taj nivo 40 decibela noću i 50 decibela danju. Od Policijske uprave su tražili uvođenje pozornika, koji bi reagovao na svaki vid remećenja javnog reda i mira".
Naglašava da niko nije protiv rada ugostiteljskih objekata, već protiv kršenja Ustavnih i Zakonskih prava građana Tešnjara, ulice Kneza Miloša i drugih ulica u tom delu grada. Ustavno pravo građana je pravo na nesmetan noćni odmor i zaštita od buke i vandalizma svake vrste.
"Uz prilagođen rad ugostitelja u odnosu na gusto naseljenu gradsku ambijentalnu celinu, svi bi bili zadovoljni. Stanari, ugostitelji, a i sami gosti tih objekata", smatra odbornički kandidat Borivoje Marković.
Dragan Vaseljević (Foto: Adam Radosavljević)
Arhitekta Dragan Vasiljević, kaže da je ambijentalni sklad Valjeva nesumnjivo narušen, ali uprkos činjenici da postoji mnogo ljudi koji dobronamerno ukazuju na probleme ove vrste, malo je konkretnih poteza koji bi ublažili negativne efekte arhitektonskog, urbanističkog i komunalnog (ne)činjenja u našem gradu.
Sa druge strane, smatra Vasiljević, postoji, nažalost, manjina koja je glavni uzročnik većine negativnih pojava iz pomenutog domena, uglavnom usled sopstvenog nemara.
"Iako se deklarativno svi razumeju u pitanja arhitekture i urbanizma, što je pojava karakteristična ne samo za naše prostore, činjenica je da investicioni urbanizam vlada svetom. Uprkos postojanju prethodnih pravila koja za cilj imaju sprečavanje nekontrolisane gradnje, ovde ona ne postoje ili se ne primenjuju. Ljudi zaduženi da odlučuju o gradnji donose nepromišljene odluke, po sistemu „srušiti jedno, kako bismo gradili drugo“. Nasuprot nekim prošlim vremenima, u kojima je nastala većina arhitektonskih i ambijentalnih celina kojima se ovaj grad i danje ponosi, danas se u glavnim, regulacionim ulicama grada, krajnje neplanski, gradi ili je izgrađeno mnogo stambenih celina koje umnogome otežavaju život svim građanima", rekao je Vasiljević.
Arhitekta naglašava da smisao obraćanja kandidata Lokalnog fronta Va leži u tome da žele da promovišu drugačiji princip rada u ovom domenu.
"Potrebni su javno planiranje, transparentnost odlučivanja, jasno polaganje računa o trošenju novca koji se investira u ovu i ovakvu gradnju. Mora se sprečiti neplansko i bahato razbacivanje novca. Projekti, poput konkretnog primera zgrade Napreda, se započinju, novac odvaja za njihovo izvršenje, a ljudi uključeni u ceo posao, od naručioca do konkretnog izvođača odugovlače, povlače se i volšebno nestaju, ostavljajući nedovršene projekte da zjape prazni i u jadnom stanju. Još jedan takav primer je i zgrada železničke stanice, za koju je sramotnim rebalansom budžeta odvojen novac, a da se ne poštuje građevinska procedura u kojoj bez poštovanja osnovnih pravila, samo "dekorativno", neki radnici navodno nešto rade. Ljudi koji su o tome odlučivali i sprovodili odluke grada, a bez rezultata, ne trpe nikakve posledice. Da li će neko i nekad odgovarati za jalovost svojih postupaka?", upitao je arhitekta Dragan Vasiljević.
Kandidati GG Lokalni front Vaza odbornike (Foto: Adam Radosavljević)
"Želimo, voleli bismo i tražimo da sve ono o čemu aktivisti Lokalnog fronta Va pričaju i dele sa medijima i javnošću, dobije na masovnosti. Želimo da nas bude stotinu koji će postavljati ista pitanja i tražiti konkretne odgovore. Želimo da u skupštini grada bude odbornika GG Lokalni front Va – SLOBODNI LJUDI i drugih udruženja kojima je cilj istinska odbrana interesa građana Valjeva, a koji će u demokratskom ambijentu gradskog parlamenta postavljati stalno iznova pitanja koja za cilj imaju rešavanje konkretnih pitanja, a ne jednopartijsko i pokloničko "podizanje ruke" kao način legitimizacije odlučivanja nekoliko ljudi ili interesnih grupa.
Ćutanje nije opcija. Lokalni front Va i druge organizacije moraju biti korektiv gradske vlasti i regulator pitanja od opšteg značaja u gradu ove veličine. Pitanja koja postavljamo, koja postavljaju građani Valjeva, moraju dobiti odgovore", poručili su Kandidati GG Lokalni front Va "SLOBODNI LJUDI" za odbornike u Skupštini grada.
