31.05.2025, 06:57

"U Evropi, za razliku od nas, publika voli i traži kratke filmove"

Početkom ove nedelje u Malom teatru imali smo priliku da prisustvujemo filmskoj večeri na kojoj je prikazano šest kratkometražnih filmova domaćih rediteljki. Nakon projekcija, održan je razgovor sa tri autorke – pričali smo o filmovima, ali i o samom činu režiranja, položaju žena u filmskoj režiji i planovima za budućnost "Putujućih traka". 

 

Predstavile su nam se Una Bojić (Poslednji čin), Milena Grujić (Budućnost je svetla i nepodnošljiva) i Ružica Anja Tadić (Sve je dobro). 

 

"U decembru prošle godine smo se sreli i napravili prototip večeri – tada smo shvatili da želimo da idemo dalje“, započela je priču o ovom događaju Ružica Anja Tadić. "Prvo veče je bilo u 'Novom bioskopu Zvezda', gde su predstavljena četiri filma, i tada smo poželeli da to ponovimo".

 

"Putujuće trake" su, osim Valjeva, posetile Zrenjanin, Kovin, Suboticu, Kragujevac i Novi Sad, a turneju završavaju pod otvorenim nebom u Mladenovcu, 31. maja. 

 

Na pitanje kako su uopšte došle na ideju da spoje ovih šest filmova, rediteljka Una Bojić objasnila je da je sve krenulo spontano: "Najpre smo spojile četiri rediteljke, a zatim su se naknadno priključile još dve. Tako smo došle do zaključka da bi trebalo da napravimo festival posvećen isključivo ženama rediteljkama, jer statistike pokazuju da samo 25 odsto žena dobija priliku da režira. Na ovaj način smo pokušale da promovišemo žene u filmu".

 

Režiserke (Foto: Sofija Ranković)

Tokom razgovora reč je preuzela i Milena Grujić, koja je ponudila dublji uvid u svet kratkometražnih filmova. "Po Evropi postoji razvijeniji sistem i distribucija kratkih filmova – publika ih voli i traži, za razliku od nas, gde takva infrastruktura gotovo da ne postoji". Dodala je i to da se na fakultetima upravo filmovi kratkog metra rade na početku, kao nužan korak u učenju, dok kasnije postaju svesni izbor reditelja i rediteljki – jer su logistički i finansijski jednostavniji za realizaciju. 

 

"Moram priznati da je jako teško snimiti ili napisati tako kratku formu – ispričati priču u pola sata, petnaest minuta – mnogo teže nego u dugometražnom filmu. Nema mesta za objašnjavanje, moraš da ideš u suštinu", istakla je Bojić. 

 

Nažalost, kratkometražne filmove ćemo retko viđati van ovakvih događaja, zbog toga što su oni nastali kao projekat na fakultetu – ispitni zadatak ili završni rad, samim tim prenoseći autorska prava sa reditelja na visokoškolsku ustanovu. Ipak, jedan od predloga za distribuciju ovih filmova jeste njihovo prikazivanje u osnovnim školama, gde deca inače nemaju priliku da ih vide, ali i u bioskopima, kroz uvođenje posebnih termina za kratkometražni program.

 

Kako je u planu da se filmske večeri "Putujuće trake" pretvori u istoimeni festival, ostaje nam da se nadamo da će konkursi za to proći uspešno, i da će Srbija dobiti svoj prvi festival ženskih kratkometražnih filmova!