19.08.2015, 22:38

Umetnik je samosvestan i ponizan

Umetnika karakteriše samosvesnost i poniznost, on je autonomni stvaralac, a primetna je tendencija da poistovećujemo umetnika i njegovo delo, ocena je dr Ivana Drpića izrečena na predavanju „Biti umetnik u srednjem veku” u Valjevskoj gimaziji, čiji je Drpić bio đak, a danas vanredni profesor istorije umetnosti na Univerzitetu u Sijetlu.

Takvo shvatanje umetnika je prisutno i na tržištu umetnosti, dodaje Drpić i navodi primer jedne aukcije u Njujorku gde je Pikasova slika „Alžirske žene” prodata za rekordnih 179 miliona dolara. „Anonimni kupac, ljubitelj umetnosti, nije kupio platno. On je kupio Pikasa, što ukazuje da je vrednost dela u direktnoj srazmeri sa statusom koji umetnik užva”, pojašnjavsa dr Drpić.

Ulogu i tretman, koji je uživao umetnik u srednjem veku, pre svega u kulturi vizantijskog doba, kojom se Drpić kroz svoja istraživanja najviše bavi, dočarao je kroz primer potpisa sačuvanog na crkvi u Pećkoj patrijaršiji, oslikanoj između 1322. i 1324. godine, koji glasi – „dar Božiji iz ruke Jovanove”.

Objašnjavajući umetnikovu samosvest i poniznost, dr Drpić kaže da svako treba da bude ponizan pred Bogom, a samosvest nije uobičajena, ona se javlja u određenim situacijama. „Ja sam i naglasio da je Jovanov primer vrlo specifičan i redak”, dodaje Drpić.

Ivan Drpić (Foto: Đorđe Đoković)

Drpić navodi da su pisari u srednjem veku imali veći ugled i značajniju društvenu ulogu nego što su to imali srednjovekovni umetnici, u smislu da su zauzimali viši društveni položaj. Da li je društvena uloga i položaj umetnika danas, poput srednjovekovnog – ispod pisara, novog doba, pitala sam Ivana Drpića. „Zavisi od toga šta danas podrazumevate pod pisarima. U srednjovekovnoj kulturi umetnost pisanja postoji kao ravnopravna delatnost, koja uživa veliki ugled, za razliku od ovog doba u vreme digitalnih tehnologija, kada uopšte ne razmišljamo o pisaru kao nekoj relevantnoj delatnosti. Posebno, što danas sve manje i ređe pišemo. Ne znam šta bi danas mogao da bude neki ekvivalent pisaru srednjeg veka. Ako mislite da taj odnos komentarišem na nekom metaforičkom i figurativnom smislu, onda, moguće je da pisari imaju veću ulogu i društveni ugled od umetnika. Međutim, kroz ovo predavanje ja sam hteo da istaknem da govoriti o slikarstvu u jednoj davnoj kulturi, moramo uzeti u obzir specifičan istorijski kontekst u kome između ostalog imamo i to da pisanje uživa jako veliki ugled i da pisari imaju status koji je, u principu, viši od statusa slikara”, kaže Drpić.

Predavanje Ivana Drpića (Foto: Đorđe Đoković)

Citatom britanskog romanopisca L.P. Hartlija (Leslie Poles Hartley) “Prošlost je strana zemlja”, dr Ivan Drpić je završio svoje predavanje u Valjevskoj gimnaziji, u okviru serijala „Dometi”. Drpić ovom citatu, koji najbolje oslikava njegovo pojmnje prošlosti i onoga kako on vidi istoriju, dodaje da je prošlost strana zemlja, drugačija, koju moramo vrlo pažljivo istraživati. „Svesno ili nesvesno imamo tendenciju da na prošlost projektujemo nekakva shvatanja i ideje, pojmove i predrasude, karakteristične za sadašnjost i tako prošlost iskrivljujemo i ne retko tako iskrivljenu prošlost zloupotrebljavamo u razne svrhe”, objašnjava Ivan Drpić.

Dr Ivan Drpić, nekadašnji đak Valjevske gimnazije, odgovarajući na pitnje, ako je "prošlost strana zemlja", da li je i Valjevska gimnazija strana zemlja, kaže – „Ne, nikako!”

„Ja se u Valjevskoj gimnaziji ne osećam niti ću se osećati kao stranac. Ali osećam nostalgiju prema prošlom vremenu. I to nostalgiju više kao hronološku nego kao neku prostornu kategoriuju. Za mene je ono za čim čeznem i zbog čega se ponekada osećam tužan, ona zemlja nekda, a ne ovo danas. U tom smislu prošlost za mene nije strana zemlja, i možda bih pre rekao da je sadašnjost strana zemlja”, kaže dr Ivan Drpić vanredni profesor istorije umetnosti na Univerzitetu države Vašington u Sijetlu.