Registracija Prijava preko FB
Jana, Sara, Simona i Valentina (foto: Dragana Nedeljković)
Jana, Sara, Simona i Valentina (foto: Dragana Nedeljković)
11.01.2020, 10:36

Četiri studentkinje ETF-a iz Stublenice

č: | fb:

Od osmoro studenata iz ubske opštine, koliko ih trenutno studira na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, polovina je iz Stublenice. Osim zavičaja, povezuju ih još četiri stvari: da su devojke, uz to po dve rođene sestre, koje su i komšinice, a imale su i istog profesora matematike u srednjoj školi.

 

Njihove porodične kuće u selu udaljene su stotinak metara, te Sara i Jana Milovanović i Valentina i Simona Denić druguju od malih nogu. Međutim, ni sestrinske veze, ni roditelji, ni dugogodišnje prijateljstvo, ni blizina nisu uticale na njihov odabir profesionalnog opredeljenja.

 

U glas kažu da najveće zasluge što su upisale Elektrotehnički fakultet (ETF) ima Sava Sarić, profesor matematike u ubskoj Gimnaziji "Branislav Petronijević", koji im je pored znanja iz ovog predmeta, usadio i trajnu ljubav prema prirodnim naukama.

 

Takođe ističu da su se rukovodile i praktičnim razlozima, pošto ETF školuje kadrove koji su najcenjeniji u zemlji i u svetu i stoga nudi priliku za uspešnu poslovnu karijeru. A ona počinje da se gradi na studijama, dobro znaju ove četiri lepe, pametne, vredne i ambiciozne Stubleničanke, zbog čega su već od samog strarta prionule na učenje, odričući se gotovo svega drugog što nije fakultet.

 

Međutim, ne žale se, jer smatraju da je bolje nešto i "propustiti nego produžiti studiranje". Dodaju da treba posložiti prioritete, a njihov je da u roku završe ETF, potom i master studije. Da bi taj cilj postigle, predano i kontinuirano rade, redovno pohađaju predavanja i kolokvijume i ne posustaju pred izazovima da steknu međunarodno priznatu diplomu fakulteta, koji u Srbiji mnogi smatraju najtežim. Nadaju se da će se trud jednog dana i isplatiti.

 

Da je "težak", prva potvđuje Valentina Denić (1997), koja je četvrta godina beogradskog ETF-a, na grupi za Elektroniku. Školuje se o trošku budžeta i sve ispite daje u roku. Prema njenim rečima, visok prosek ocena nikada je nije zanimao, ali je dobar student.

 

"Ja sam preplakala celu prvu godinu. Tada nisam imala društveni život, pošto sam sve morala da svedem na minimum i posvetim se učenju, kako bih završila godinu. Posle uđeš u taj režim i onda je sve lakše. Barem je meni tako bilo. Dosta mi je pomoglo to što sam se zbližila sa kolegama sa mog smera, a stekla sam i dobru prijateljicu, Maju Miodragović, pa smo neke predmete zajedno učile, podržavale i bodrile jedna drugu. I sada mora mnogo da se uči, ali sam se bolje i organizovala. Do kraja septembra planiram da položim sve ispite, završim diplomski rad i posle toga odmah upišem master", priča Valentina, starija ćerka Tanje i Radojka Denića.

 

U februaru će započeti četvoromesečnu praksu u jednoj francuskoj kompaniji, sa ispostavom u Beogradu, gde bi volela i da se zaposli. Nada se da će u ovoj firmi, čija je delatnost projektovanje mikroprocesora, imati priliku da se praktično usavršava, stekne nova znanja i istražuje. Slobodno vreme posvećuje putovanjima, sportu, plesu i dragim ljudima.

 

Simona i Valentina Denić

Simona i Valentina Denić (Foto: Dragana Nedeljković)

Njena mlađa sestra, Simona Denić (1998) na trećoj jegodinini studija na ETF-u, Odsek za softversko inženjerstvo. Jedini je budžetski student iz ubske opštine na tom smeru od njegovog osnivanja 2004. godine, sa prosečnom ocenom 9,50.

 

Gimnaziju "Branislav Petronijević" završila je kao vukovac, sem za matematiku, imala je afinitet i prema drugim prirodnim naukama, te je jedno vreme opcija bila i astrofizika na Matematičkom fakultetu. U trećem razredu zainteresovala se za programiranje, samostalno je učila i "pravila neke igrice". Kolebanje koji put dalje izabrati prekinuto je nakon što se dobro raspitala i upoznala sa ponudom tehničkih i prirodnih fakulteta. ETF je bio pravi izbor.

 

"Treća godina mi se čini najlakšom do sada. Nije mi ni prva teško pala, iako sam učila mnogo više i tada i u drugoj godini. Bio je težak prelazak iz srednje škole na fakultet i odlazak od kuće, ali sam imala jednu poznanicu na istom smeru, koja mi je pomogla da sve to bezbolnije preguram. Nadam se da ću kao i prethodne dve, i ovu godinu očistiti do jula, kako bih imala tri slobodna meseca. Planiram da tokom leta idem na praksu i vidim kako programiranje izgleda na velikim projektima u stvarnom svetu. Ne razmišljam o odlasku iz zemlje po okončanja studija, ali bih volela da master završim u inostranstvu zbog dodatnog usavršavanja", otkriva Simona Denić.

 

Sektor informacionih tehnologija je široko polje puno mogućnosti, a nju trenutno najviše interesuje oblast Internet of Things (internet pametnih uređaja). Zbog brojnih obaveza na fakultetu, tek jednom u dve nedelje može da izađe sa društvom. Ponekad ode u pozorište i bioskop, dok joj najviše prija plivanje zbog bola u kičmi koju je, kako veli, iskrivila zbog predugog sedenja nad knjigom i za kompjuterom.   

 

Na odseku za softversko inženjerstvo studiraju i obe ćerke Slavice i Dragana Milovanovića iz Stublenice. Od početka školovanja, sve obaveze izvršavaju maksimalno odgovorno, pa je pod krovom porodične kuće stasalo dvoje vukovaca Gimnazije na Ubu.

 

Sara Milovanović (1997) je student četvrte godine ETF-a, a njena prosečna ocena je 9,0. Niko iz njene generacije nema prosek deset, premda je većina iz prestižne Matematičke gimnazije. Do sada je polaganje ispita svake godine završavala već u junu, kako bi nakon naporonog rada celo leto mogla da provede opušteno i nadoknadi ono što je propustila zbog fakulteta.

 

"Volela sam i matematiku i informatiku, ali ETF pruža veće mogućnosti, pre svega zbog toga što je ponuda zaposlenja u IT sektoru vrlo raznovrsna. Kada sam upisivala softversko inženjerstvo, nisam poznavala nikog ko je već bio na tom odseku, ali svidelo mi se gradivo i činilo mi se zanimljivijim od opšteg smera, a smatram da je i jedino perspektivno u našoj zemlji. Meni prva godina nije bila mnogo teška, iako sam imala 16 predmeta, ali je svaka sledeća bivala sve teža i teža. Mnogo učim, jer nama ne dozvoljavaju da odlažemo obaveze. Na svake četiri nedelje imamo jednu kolokvijumsku nedelju, i tada bukvalno ne spavam, pre toga su nedelje sa domaćim, zbog čega svakodnevno moram da radim da bih sve postigla. Ako zapostavim, dalje ne mogu ništa. Blagovremeno ispunjavanje obaveza obezbeđuju kvalitetno učenje, a osim toga je i lakše. Ja sam sada, za Božić, drugi put došla kući od oktobra, jer nemam kad", priča Sara Milovanović, koja planira da odmah po okončanju osnovnih, upiše master studije i paralelno ide na praksu.

Jana i Sara Milovanović

Jana i Sara Milovanović (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Najmlađa od svih, Jana Milovanović (2000), brucoškinja ETF-a, na samom početku, kao veoma važnu činjenicu, ističe zasluge svog gimnazijskog profesora matematike Save Sarića.

 

"Zahvaljujući njemu, ne samo da sam naučila matematiku, nego sam je i zavolela. U prvoj godini, sve što se pominje iz ovog, ali i drugih predmeta, meni je poznato. Kada otvorim svoju staru svesku iz matematike, nađem ono što sada učim. To, kao i intelektualni izazov koji posao programera podrazumeva i perspektivnost ovog zanimanja, prevagnulo je da upišem softversko inženjerstvo, mada sam jedno vreme razmišljala i o medicini, pošto sam išla na takmičenja iz biologije", ističe Jana, jedini brucoš iz ubske opštine na tom odseku. Za tri meseca studija, samo je jednom došla kući, i to za Božić. Kaže da joj obaveze na fakultetu nisu dozvolile da češće posećuje roditelje i vidi se sa društvom iz rodnog kraja.

 

"Za januarski rok prijavila sam sve ispite i na sve ću izaći. Imam osam ispita u prvom i osam u drugom semestru. Znala sam, naravno, da fakultet nije isto što i srednja škola i da zahteva mnogo više i truda i zalaganja, ali nisam mislila da će biti ovoliko teško na početku. Teško je ne samo zbog obimnog gradiva, već i zbog promene sredine i privikavanja na novo društvo. Dosta vremena provodim u učenju, a kad mi nešto nije jasno, sestra mi pomaže. Gotovo da i ne izlazim u grad, pošto sam po ceo dan na fakultetu i retko imam vremena za bilo šta drugo osim za knjigu", objašnjava Jana Milovanović, dodajući da zahvaljujući sestri Sari, zna šta je dalje čeka na ETF-u, ali se ne brine - smatra da je sve lakše ako studiraš ono što voliš i ako si u tome istrajan.

 

Zbog Valentine, Simone, Sare i Jane, malo selo Stublenica, sa oko 300 domaćinstava, može da se pohvali sa četiri studentkinje na jednom od najtežih, najcenjenijih i najperspektivnijih fakulteta, po čemu prednjači u ubskoj opštini. To je, verovatno, retkost i za veće sredine ali, složićete se, ono što je pravi kurizitet ne samo za ovo selo i za Tamnavu, jeste to da su na udaljenosti od svega stotinak metara ponikle četiri uspešne studentkinje Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Uz to, u pitanju su po dve rođene sestre, koje je jedan profesor motivisao da upišu ETF.

Aktuelno

Aforizmi (foto: Dušan Arsenić)
Zlatno doba Pre 7 sati 16 minuta

Narode moj

"Kao što od nesposobnog i neiskusnog sudije ne možemo očekivati pravedne presude, tako se ne može očekivati da narod koji je pun zabluda  i neznanja bude, osim u retkim slučajevima, razborit i...

Aleksandar Kovačević, Gala, Nkika i Milorad Ratković (foto: Đorđe Đoković)
Bogojevljensko plivanje za Časni krst Pre 1 dan 2 sati

Pobednik Aleksandar Kovačević

Šesnaestogodišnji Aleksandar Kovačević, učenik valjevske Tehničke škole, osvojio je Časni krst na tradicionalnom "Bogojavljenskom plivanju za Časni krst", koje je održano po deseti put na brani...  · 2 komentara