17.06.2014, 08:32

Lukin unuk Luka u SAD

Mladi valjevski košarkaš Luka Ćuk (20, 201), unuk pokojnog trenera Luke Stančića (1939-1990), rešio je da posle završene Gimnazije nastavi školovanje uz igranje basketa u SAD, u gradiću Seminole kod Oklahome. Trenutno je na rasputu u rodnom gradu, zahvaljujući razumevanju Metalčevog trenera Vlade Đokića svakodnevno trenira, a kad dođe vreme vraća se u Ameriku.

- Nije bilo lako na počecima, a tek kad me je posle sedam meseci stigla i nostalgija, baš je bilo teško! - kaže Luka Ćuk za Kolubarske.rs. Ali, u Americi nikom nije lako, bar na počecima, pa ako si prevalio toliki put – stisni zube i kreni od nule.

To „kretanje od nule“ značilo je da se elementarno snađeš, da progovoriš „američki engleski“, opremiš sobu u „kampusu“, izdržiš četiri treninga dnevno, igraš utakmice svaki drugi dan, učiš školu (ukoliko nemaš prosek bar 2,5, od mogućih 4, vraćaš se kući)! Dodaje kako je problem svih visokih Evropljana, koji moraju imati preko 200 cm visine, to što su, kako to američki treneri kažu, bez dovoljno kilograma i mišićne mase. Luka je nabacio desetak kilograma.

- Imaš prazan krevet, nemaš posteljinu, gde je i kako kupiti – prva je muka koja te snađe „preko velike bare“ – objašnjava. Ipak, vremenom, sve dolazi na svoje mesto. Prvi trening, kondicioni je u četiri ujutru, oko podne je rad u teretani, po podne igra na dva koša, a uveče relaksacija u bazenu.

Luka u Americi

Uspeo je da se izbori za poziciju u prvih 15 u školskoj ekipi, nije bivao starter, nema prvenstvenih utakmica, ali je na prijateljskim mečevima nastupao više od 30 puta i, smatra, napredovao.

-  Tamo se igra mnogo brže, sa puno trčanja, nema komplikovanog „carinjenja“ lopte i „pozivanja akcija“. Nezamislivo je da bilo ko od igrača, osim „teških centara“, koji obično dođu kad ne uspeju na američkom fudbalu, da se igra okrenut leđima košu – priča Luka.

Specifičnost je i igranje velikog broja utakmica, treneri se lako dogovore i još lakše organizuju, posebno vikendom, pa sve pršti od igre. Njegovo školovanje traje osam semestara, smatra se, kao i ostali, studentom sportistom, ima obezbeđen smeštaj i ishranu, školovanje.

-  Sistem školovanja takođe je bitno različit od ovoga kod nas, mnogo si samostalniji, radiš puno istraživanja (uslovno, seminarskih radova), internet koristiš maksimalno, profesori su spremni da pomognu – kaže Ćuk.

Luka u Kolubarskim, razgovor sa Brankom Vićentijevićem (Foto: Đorđe Đoković)

Za Srbiji u SAD malo ko zna, misle da je to u Sibiru. Za Jugoslaviju znaju, a prva asocijacija nažalost su ratovi iz 1990-tih godina. Pominju i Tita (!), znaju za košarkaše sa ex YU prostora – Kukoča, Dražena, Rađu, Divca, Peđu Stojakovića, Krstića... One koji su igrali u NBA ligi, koja se mnogo prati.

Lukin deda po majci, Luka Stančić je kao mlad trener bio na usavršavanju u SAD, u Čikagu. Kod Valjevca Slobe Petrovića, drugara iz pionirskih dana valjevske košarke. Bio, učio, patio za rodnim gradom i jedva čekao da se vrati. Dakako, doneo gramofonskih ploča, sa hitovima koji su tada bili aktuelni. I umeo da kaže, po svedočenju svojih nekadašnjih igrača, kako se „devojke i ploče ne pozajmljuju“.

Mali Luka bio je kapiten junora Metalca na prvom od dva „Stančićeva memorijala“, u martu 2012. godine.