Povodom Dana državnosti, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i predstavnici Vojske Srbije u Valjevu položili su cveće na spomenik Proti Mateji Nenadoviću. Spomenik se nalazi kod Privrednog suda u centru Valjeva, delo je akademskog vajara Mila Jevtića.
Nakon polaganja cveća, gradonačelnik je obišao novu postavku u Narodnom muzeju posvećenu Drugom svetskom ratu, koja je od danas otvorena za posetioce.
Delegacija Vojske Srbije polaže cveće na spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)
Dan državnosti je praznik, kojim se obeležava početak Prvog srpskog ustanka kojim je počelo oslobađanje našeg naroda od turske vladavine. Na Sretenje 1804. je održan zbor u Orašcu, a na ovaj dan je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav. Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Lazar Gojković polaže cveće na spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)
Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Lazar Gojković polaže cveće na spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)
O proti Mateji Nenadoviću
Prota Mateja Nenadović je rođen 26. februara 1777. u Brankovini. Bio je vojvoda u Prvom srpskom ustanku, ali i osnivač i predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, što je prva srpska Vlada. Potom je kao diplomata uspostavljao prve kontakte sa stranim državama i silama tog vremena- Rusijom i Turskom.
Spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)
Prota Mateja je nakon Seče knezova, Ilije Birčanina i njegovog oca Alekse Nenadovića, sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji.
Pored ratničkog i političkog značaja, ostavio je traga i kao pisac, a njegovi "Memoari" su dragocen dokument tog vremena.
Svoju buntovnu prirodu je osim u Prvom srpskom ustanku iskazao i u više navrata u periodima vladavine kneza Miloša i kneza Mihaila, kada je zbog neslaganja sa njihovim načinom vladavine, najpre bio penzionisan, a potom je morao da napusti Srbiju. Dolaskom Aleksandra Karađorđevića, postao je državni savetnik. Umro je u Valjevu 11. decembra 1854. godine.
Na protestu sindikata i studenata ispred Vlade Srbije poručeno je da Zakon o radu i Zakon o štrajku moraju da se menjaju, ali da je to samo početak. "Tačno je da budućnost treba da biramo olovkom,...
Prvi maj – Međunarodni praznik rada već poodavno je postao povod za roštiljanje i druženje, a ne obeležje borbe za prava radnika. Sa ovom konstatacijom saglasna većina sagovornika koji ovaj...
Za prvomajske praznike neće biti dozvoljeno kampovanje na lokaciji Ćelije, neposredno ispod manastira, saopštilo je Ekološko društvo Gradac, upravljač zaštićenog prirodnog dobra. "Sve je spremno...
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) izdao je privremenu meru kojom nalaže Republici Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja u svrhu kontrole okupljenih građana, navodi se u...
