Registracija Prijava preko FB
Kod Hrama (foto: Đorđe Đoković)
Kod Hrama (foto: Đorđe Đoković)
18.05.2014, 16:25

Spasili nas uređeno korito Kolubare i brana „Rovni“

č: | fb:

Zahvaljujući uređenom koritu Kolubare, kroz grad, i akumulaciji „Rovni“ Valjevo je izbeglo veći poplavni talas i veću katastrofu. Kao retko koji grad, što je potvrdio Predrag Marić načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, Valjevo ima uređn tok reke koja protiče kroz grad, tako da su posledice poplave  bile daleko manje nego što su u drugim gradovima. Dodatni spas Valjevu je pružila i akumulacija Rovni koja je primila preko pet miliona kubika vode.

Uređenje Kolubare kroz Valjevo počelo je 1969. godine.

Takva odluka je doneta nakon nekoliko većih poplava šezdesetih godina kada se Kolubara izlivala iz korita i plavila centar grada. Tadašnje  rukovodstvo odlučilo je da hitno uredi tok Kolubare kroz Valjevo i za taj posao angažovalo društveno vodoprivredno preduzeće „Erozija“. Inženjer Slobodan Đukić, tada pripravnik u preduzeću koje se staralo o rekama i vodama, a kasnije dugogodišnji direktor, priseća se da su radovi na regulaciji Kolubare počeli u jesen 1969. godine i da su trajali više od deceniju i po. Prvi korak, u tom složenom poslu, bio je postavljanje ose korita, a  sledeći izgradnja  bedema i nasipa.

- Međutim, tri pokušaja regulacije nisu dala rezultate. Sve što smo napravili voda je nosila i zaključili smo da projekat nije dobar. Angažovali smo građevinskog inženjera hidrotehničara Aleksandra Koljenšića  iz Beograda, koji je u Moskvi diplomirao sa projektom  bujične vode. Tako da je to svoje  znanje, stečeno u Rusiji, primenio na regulaciji toka Kolubare. Radovi su počeli na trećem kilometru uzvodno od Valjeva kod Rundine livade - kaže Đukić.

Radovi na regulaciji Kolubare trajali su nekoliko godina, a poslednja faza ili deonica, na žalost, još uvek nije završena. Da jeste, Kolubara se ne bi izlila na Jadru i šteta bi bila mnogo manja, tvrdi inženjer Đukić i dodaje da je malo ostalo da se korito kompletno uredi. To nikada nije urađeno jer, za taj posao, nije bilo para, a preostalo je još samo da se regulisani deo korita spoji sa branom kod Platana. U vreme kada je rađena ta brana Đukić je bio šef gradilišta.

- Brana je napravljena kako bi se podigao nivo vode u bunarima Valjevske pivare i sa idejom da služi za rekreaciju. Međutim tom branom nikada se nije gazdovalo, jer niko nije brinuo o tome kada će  biti zatvorena, a kada ne. Dešavalo se da naiđu veće vode, a brana ostane zatvorena. Za Valjevo bi bilo idealno da se  brana sredi i da se završi i poslednja deonica regulacije rečnog toka kroz grad - poručuje Đukić

Slobodan Đukić

Slobodan Đukić (Foto: Đorđe Đoković)

Spasila nas je i brana Rovni

Valjevo je izbeglo veću katastrofu i veći poplavni talas zahvaljujući i akumulaciji Rovni. Pet do sedam miliona kubika vode zadržano je u akumulaciji, čime je sprečeno da voda koja se sjurila u grad bude još veća i jača.

- Akumulacija Rovni je višenamenski sistem. Između ostalog i jedna od funkcija brane je upravo ta da spreči veliki poplavni talas. Kada su obilne padavine, kao što je to bilo ovih dana i kada istovremeno nadolaze oba sliva Kolubare, količina vode se reguliše tako što se brana zatvori, prima vodu Jablanice a Obnica se pušta. Da je brana bila u funkciji , štete ne bi ni bilo. Jezero je projektovano na 50 miliona kubika, akumulacija je zadržala samo deset posto. I to je bilo dovoljno da izbegnemo veću katastrofu – kaže Slobodan Đukić koji je u dva mandata bio predsednik UO JP "Rovni".

Nikada ne treba razmišljati da nam se nešto neće desiti. Uvek treba praviti plan da će nam se upravo to dogoditi!

Vodama i rekama niko ne gazduje!

Valjevo ima uređeno korito Kolubare, ali se to korito ne održava redovno. Nije dobro to što ne postoji gazda rečnih tokova.

- To pitanje već poodavno nije sistemski rešeno i to je veliki problem koga smo, čini mi se, postali svesni tek sada kada nam se desila katastrofa. Postoje tri osnovne obaveze prema rečnim tokovima: redovno održavanje, što podrazumeva košenje i uklanjanje onoga što voda donese, vanredno održavanje je u nadležnosti JP ’Srbijavode’  i hitne intervencije. Nadležnosti su podeljene, ali ne i odgovornost i kontrola. Nekada je vodoprivredno preduzeće ’Erozija’, koje je bilo društvena firma, bilo zaduženo za redovno održavanje, odbranu od poplava, kontrolu i davanje vodoprivredne saglasnosti za sve intervencije i radove u rečnom koritu- kaže Đukić i navodi primer da je pogrešno to što je rađena kaskada na Kolubari kod Granda da bi se tu izvodile Tešnjarske večeri.

U vreme kada je Slobodan Đukić bio direktor „Erozije“ strogo su bili kontrolisane i zabranjivane bilo kakve interevencije u rečnom koritu i na obali.

- Kažnjavali smo kada neko protera traktorska kola rečnim koritom. Točkovi prave brazde menjajući rečno dno - navodi samo jedan primer Đukić.

Pogrešno je to što nemamo instituciju koja će gazdovati rekama i adekvatno sa opremom, mašinama i ljudstvom reagovati u ovakvim situacijama. Još veća je greška to što lokalne samouprave nemaju zaposlenog hidroinženjera i bujičara koji bi redovno obilazili reke i obaveštavali o stanju na rečnim tokovima i nadležne  na nivou Republike, smatra Đukić i navodi apsurd da se o valjevskim rekama danas stara vodoprivredni inspektor koji živi u Lajkovcu.

Valjevski mostovi su niski

Kolubara

Kolubara (foto: Đorđe Đoković) (Foto: Đorđe Đoković)

Jedini most u gradu koji je projektovan po svim standardima i uz vodoprivrednu saglasnost je pešački most ka zelenoj pijaci koji je građen za mandata Slobodana Đukića kada je bio predsednik Valjeva. On se seća pokuda i kritika građana zbog toga što se gradi tako visok most na koji treba da se penju stepenicama. Svi drugi mostovi su građeni na koti nula ili na nivou obale reke i zato nam sada prave problem.

Regulacija korita Koubare je projektovana za stogodišnje vode. Inženjer Đukić pojašnjava da stogodišnja voda ne znači količina vode u vremenskom periodu od sto godina, nego se radi o velikoj količini vode koja se javi jednom u sto godina. Ta stogodišnja voda Valjevo je zadesila 14. maja.

Tačku na ovaj tekst staviću zaključkom da ni jedno gradsko rukovodstvo, u poslednje dve decenije, nije planiralo novac za završetak radova na koritu Kolubare, za uređenje rečnih tokova i konačno za gazdovanje rekama. Planiran je novac za školu, za sportske hale, uređenje trgova...ali za završetak uređenja korita Kolubare, novac niko nije planirao niti je razmišljao da nam  je to potrebno. Možda je vreme da se u budžetu grada nađu para i za te važne radove.

 

Aktuelno

Opšta bolnica (foto: Đorđe Đoković)
Uspešna akcija u zdravstvenim ustanovama Kolubarskom okrugu Pre 1 sati 25 minuta

Besplatno pregledano oko tri stotine građana

U okviru akcije besplatnih preventivnih pregleda pregledano je oko tri stotine građana u domovima zdravlja Kolubarskog okruga i Opštoj bolnici Valjevo. Devedesettrogodišnjak došao je da proveri...

Aforizmi (foto: Dušan Arsenić)
Zlatno doba Pre 4 sati 35 minuta

Prndekovac Times

"Postoje dve stvari koje imaju snažan uticaj na delatnost ljudi. To su ljubav prema vlasti i ljubav prema novcu, kada se ujedine daju najžešće moguće efekte", Areta Frenklin....

Evropska nedelja mobilnosti u Mionici (foto: Željko Maksić)
Kampanja za pešačenje i vožnju bicikla 21.09.2019

“Evropska nedelja mobilnosti” u Mionici

Mionica se ove godine po prvi put uključila u manifestaciju "Evropska nedelja mobilnosti". Za najmlađe je organizovano predavanje o bezbednom kretanju u saobraćaju, podeljeni su im fluoroscentni...